Били стварни или не, духови нису модерни концепт који се појавио у скоријој историји. Данас знамо да су се спомињали чак и у религијама Сумера, Вавилона, Асирије и других раних држава у Месопотамији. Духови су се спомињали и у древној Грчкој, Египту и у Римском царству, а у Викторијанској Енглеској су се чак и фотографисали (иако је доказано да је то било дело преваранта).

Док неки људи и данас чврсто верују да духови постоје, други покушавају да рационално објасне ове појаве.

Научници кажу да део разлога зашто многи од нас верују у духове се једноставно своди на начин на који наш мозак ради. Људски ум увек тражи објашњење за несигурне информације. Духови се скоро увек појављују под нејасним околностима као што је слабо светло, када се будимо, покушавамо да заспимо, када наша чула нису најфункционалнија.

Електромагнетно поље

Канадски неуролог Мајкл Персингер већ деценијама проучава ефекте електромагнетских поља на перцепцију људи о духовима. Његова хипотеза је да пулсирајућа магнетна поља (која не примећујемо на свесном нивоу), изазивају осећај да у соби постоји нека “присутност”.

Персингер тврди да електромагнетно поље изазива необичне активности у темпоралним режњевима мозга. Бавећи се овим истраживањима закључио је да одређени обрасци слабих магнетних поља изнад нечије главе за 15 до 30 минута могу да створе утисак да постоји невидљива особа у просторији.

Други научници су такође потврдили да средине које имају репутацију да их прогоне духови често имају необична електромагнетна поља.

Тровање угљен-моноксидом

Доктор по имену В.Х. Вилмер је 1921. године објавио причу о уклетој кући у једном, тада познатом, медицинском часопису. Људи који су живели у уклетој кући, под називом Породица Х у медицинској литератури, почели су да доживљавају чудне појаве чим су се доселили. Чули су шкрипање намештаја, чудне гласове

током ноћи и осетили су присутност невидљиве сабласти. Тврдили су да их у кревету држе духови и да не могу да се помере, осећали су слабост, умор, исцрпљеност…

Како се касније испоставило, неисправна пећ је пунила кућу угљен-моноксидом, узрокујући слушне и визуелне халуцинације. Од тренутка када је пећ поправљена, Породица Х више никада није ни видела ни чула духове.

Инфразвук

Инфразвук је звук механичких таласа чије су фреквенције ниже од 20 Хз који људи не могу да чују, за разлику од неких животиња које могу. Ниске фреквенције могу да изазову различите физиолошке нелагодности код људи. Научници који проучавају ефекте ветрењача и буке (инфразвук) коју стварају у близини насељених подручја открили су да ниске фреквенције могу да изазову дезоријентацију, осећај панике, промене у броју откуцаја срца и крвном притиску, као и мноштво других сличних последица које би се лако могле повезати с појавом духова.

Један случај када је инфразвук био одговоран за перцепцију појаве духова десио се 1998. године у лабораторији произвођача медицинске опреме. У њему је наводно била соба коју су стално посећивали духови, а у њој је радио инжењер Вик Тенди. Кад год је он боравио тамо, осећао се депресивно и непријатно, често је чуо и видео чудне ствари укључујући и “авет која је дефинитивно изгледала као дух.”

На крају, Тенди је открио да је у соби сво време био упаљен вентилатор који је производио инфразвук (19 Хз), који је својим нечујним вибрацијама узроковао дезоријентишуће ефекте. Даља истраживања су показала везу између инфразвука и бизарних сензација као што су оне када имате језу или када се осећате нелагодно, без неког очигледног разлога.

Буђ

Шејн Роџерс, професор инжењеринга на Универзитету Кларксон, провео је неколико месеци обилазећи локације на којима су се наводно појављивали духови. Он је уочио да је на већини локација било влаге, односно буђи.

Прелиминарна истраживања показују да неке врсте буђи могу да изазову симптоме који звуче прилично сабласно - ирационални страх, паника, па чак и деменција. Професор Роџерс каже да је дошао на идеју да истражује ове локације пошто је погледао пуно емисија о духовима. Његов циљ је био да покуша да пронађе неки заједнички фактор који би могао да обасни зашто људи имају ове осећаје.

Професор каже да је још увек рано да се донесе закључак да ли је буђ фактор или не, али анегдотски видимо да ове (отровне врсте буђи) постоје на местима која прогоне духови.

Моћ сугестије

Многе студије су показале колика је моћ сугестије. Она неке људе може да натера да заволе неки производ, да оздраве од плацебо лекова... и да виде ствари које нису ту.

Једноставан пример је да ако иначе стидљива особа очекује да ће јој чаша вина помоћи да се опусти на забави, она ће вероватно после чаше вина разговарати са више људи. Иако ће та особа можда рећи да је то било због вина, јасно је да су очекивања исте одиграла велику улогу, вероватно и већу пића. Исто тако, ако особа уђе у просторију за коју се верује да је прогоне духови очекујући да ће видети духа, велике су шансе да ће и доживети неку одређену сензацију и повезати је са паранормалном појавом.

Ако сте гледали емисије о истраживачима духова, могли сте да приметите да људи одмах кажу другима када виде, чују или нешто осете: “Јесте ли видели"? Ако је више истраживача у заједно у истом простору, ова сугестија може да утиче на друге да почну веровати да виде исту ствар. Поред тога, сваки телевизијски шоу почиње с тимом који “храни сугестију” присутних, као и оних испред ТВ екрана, тврдњама о томе како се на специфичној локацији појављују духови. Чланови тима хране једни друге информацијама и то доводи до хистерије. Док је ово идеалан рецепт за занимљив и узбудљив ТВ програм, јако је лоше за реалну процену ситуације.

Генетичари испитали ДНК древних Европљана и дошли до невероватног открића о јеној од најстрашнијих болести данашњице

Извор: pixelizam.com