Узорци ДНК из костију и зуба старих Европљана који су живели пре око 34.000 година показали су да су генетске варијанте које сада повећавају ризик од развоја мултипле склерозе некада штитиле људе од болести које су преносиле животиње.
Научници су то открили испитивањем узорака ДНК 1.664 људи са древних локалитета у западној Европи и Азији.
Они су упоредили древне геноме са модерним изворима ДНК из Британске Биобанке, која садржи узорке од око 410.000 белих Британаца и више од 24.000 људи рођених ван Велике Британије, како би утврдили промене које су се десиле током
времена.
Једно изузетно откриће укључивало је МС, хроничну болест мозга и кичмене моџдине за коју се сматра да је аутоимуна.
Научници су утврдили да је пре око 5.000 година, на почетку бронзаног доба, дошло до значајне миграције људи. Сточари народа Јамнаја доселили су се у западну Европу са територије данашње Украјине и јужне Русије.
Имали су генетске карактеристике које су им тада биле корисне, штитећи их од инфекција оваца и говеда. Како су се санитарни услови побољшавали током миленијума, ове исте генетске варијанте су повећале ризик од развоја МС.
Ово би могло да објасни зашто људи у северној Европи имају највећу преваленцију МС, двоструко већу него у јужној Европи.
Ми смо резултат еволуције која се догодила у прошлим срединама и на много начина нисмо оптимално прилагођени окружењу које смо данас створили за себе – рекао је генетичар са Берклија Расмус Нилсен, један од вођа студије, чији резултати су објављени у среду у часопису Nature. Пре око 11.000 година, фармери из данашње Турске дошли су у западну Европу замењујући ловце-сакупљаче. Касније су их заменили људи из Јамнаје.
Јамнаје су били први европски прави номади. Са припитомљеним говедом и коњима стигли су у азијску степу где има мало хране и воде, па су све носили са собом на запрежним колима. Физички су били необично велики, што се и види. из њихових скелета и генетике, а чини се да су били и прилично насилни - рекао је Вилијам Бари, генетичар са Кембриџа који је учествовао у студији.
Мислим да је становништво у великој мери замењено ратовима - додао је он.
Велики проценат потомака Јамнаија постоји на северу Европе, углавном у Ирској, Исланду, Норвешкој и Шведској, и опада како идете на југ.
Патогене инфекције постале су чешће током бронзаног доба због блиског суживота људи и домаћих животиња и повећања густине популације - рекао је Еван Ирвинг-Пеасе, стручњак за компјутерску еволуциону биологију са Универзитета у
Копенхагену.
Те генетске варијанте постале су сувишне за наше имунолошке потребе тек у модерном добу, уз бољу санитарну и здравствену заштиту, што је резултирало повећаним ризиком од развоја МС и других аутоимуних болести - додао је он.
Ово мења наше разумевање МС-а, помажући нам
Да ли знате у ком граду су највеће гужве у саобраћају?
Извор: Правда.рс
