САД и Европска унија, највећи финансијери Украјине одговорни за око 70 одсто помоћи, обећале су Кијеву милијарде долара нове финансијске и војне помоћи. Али обећања и једног и другог су прекршена унутрашњим сукобима у Вашингтону и Бриселу. Док политички лидери инсистирају да ће ти пакети помоћи на крају проћи, време истиче за Украјину која се новцу надала почетком године.
Кијеву ове године недостаје 40 милијарди долара. Очекује се да ће од САД и ЕУ добити око 30 милијарди долара потребни за одржавање владе и исплату плата, пензија и субвенција становништву.
Украјина је увела ванредни порез за банке, прерасподелила неке пореске приходе и повећала домаће задуживање, како би покрила буџетску потрошњу до фебруара, наводи украјинско министарство финансија. "Ове мере имају ограничен ефекат", признала је Олга Зикова, заменица министра финансија Украјине.
Украјинска влада би могла да буде принуђена да предузме додатне кораке како би сачувала готовину ако помоћ не дође брзо, пише "Волстрит џорнал". Кијев би могао себи да купи још неколико месеци одлагањем исплате плата или још већим задуживањем код сопствених банака и домаћих инвеститора. На крају, Кијев би могао да прибегне штампању новца, што је стратегија која је подстакла економске имплозије у земљама као што је Венецуела.
Одлагање исплата пензија или смањење субвенција за трошкове као што су рачуни за енергију би погоршало бол међу сиромашнима у Украјини, док би ограничавање потрошње на увоз могло да подстакне незадовољство богатијих Украјинаца који и даље купују ствари попут страних аутомобила и козметике.
Другим речима, то би било политичко самоубиство за Владимира Зеленског чија популарност у последње време пада.
Прочитајте ОВДЕ шта је Лавров рекао о Трампу
Извор: РТ Балкан
