“Људска природа” је тема филозофских расправа већ хиљадама година, а уз помоћ модерне технологије и науке, коначно смо почели да "откључавамо" ове мистерије. У раним фазама студија, научници су успели да закључе једну чињеницу: наш мозак је физички подешен да помаже другима.
Скенирањем мозга можемо лако да уочимо да размишљање о туђим проблемима активира исте делове мозга који се активирају када размишљамо и о својим, док саоећање активира делове одговорне за осећаје задовољства. Наука сугерише да је стара изрека: “Боље је давати него примати”, дословно тачна и да није само морални клише.
У свакодневном животу, безброј људи изабере да се одрекне свог слободног времена како би помогли другима – било да се ради о помагању старијима, спашавању напуштених животиња, људских живота или помагању некоме да реши одређени проблем.
Али шта је то у нама што нас тера да помажемо другима, да чинимо херојске подухвате како би спасили нечији живот, не размишљајући о свом?
Истраживања показују да нам деловање у име других људи помаже да се и сами осећамо боље. Али ту се прича не завршава. Овакво понашање утиче на нас и физички – а све већи број научника верује да чињење добрих дела позитивно утиче на наше здравље, а неке студије су чак закључиле и да нам алтруизам помаже да живимо дуже.
Веза алтуризма и стреса је откривена сасвим случајно 1956. године, када је тим истраживача са универзитета Корнел спровео истраживање са 427 удатих жена са децом. Они су очекивали да ће жене са више деце бити под већим стресом, и да ће због тога имати краћи животни век. Изненађујуће, истраживачи су открили да број деце, образовање, класа, и радни статус нису утицали на дуговечност. У истој студији, која је трајала 30 година, сасвим случајно је откривено да
је 52% жена које нису никада волонтирале на крају оболело од неке теже болести, за разлику од 32% жена које су редовно волонтирале.
Ово откриће је заинтересовало научнике, па су после тога спровели још неколико студија. Једна је закључила да редовно чињење добрих дела смањује ризик од преране смрти за 44% – што је бољи учинак од редовног вежбања. Друга студија, спроведена 1990-их, испитала је личне есеје часних сестара из 1930-тих. Истраживачи су открили да су часне сестре које су исказале највише позитивних емоција живеле око 10 година дуже од оних које су изразиле мање таквих емоција.
Многе студије су показале да алтуризам значајно смањује ниво стреса, главног узрочника већине болести, а самим тим да значајно мења нашу физиологију. Код тестираних особа који су само гледали видео који је приказивао чињење добрих дела забележени су привремени скокови нивоа хемикалија које јачају имунитет. Код жена које су комшије сматрале добрим особама јер воле да помажу другима пронађен је повишен ниво окситоцина – хормона "везивања" који нам помаже да се осећамо добро.
Бројне студије спроведене у различитим временским периодима и државама су закључиле једну заједничку ствар: Алтруистичне емоције – “дрога помагача” – стварају физиолошке реакције у телу тако што повећавају ниво хормона окситоцина због кога се осећамо добро, смањују ниво стреса и побољшавају имунитет . Алтруизам у нама изазива хемијску реакцију сличну оној коју изазива и права љубав.
Промоција "Књиге о Титу", последњег дела Добрице Ћосића, 30. јануара...
Извор: пиxелизам.цом
