Мума Падури (изговора се као 'мума пə'дуриј) је лик из влашке, односно румунске митологије. Често се појављује у народним влашким (румунским) причама.
У влашкој народној традицији је приказана као вештица, ружна жена која плаши људе, пустињак који живи у дубини шуме. Синоним речи може бити Баба Цлоанțа (Баба Кљоанца). По свему судећи, присутна је и у фолклору словенских народа, под именом Баба Иага. Прича се да се боји ватре и да не пролази поред докова река.
Понекад је представљена као непријатељ добрих хероја, попут Змаја или Балаурула, који је, с друге стране, понекад представљен као њен син. Мума Падури живи сама у срцу дубоких шума и одликује се гротесткним изгледом. Добар херој је стално побеђује.
Лик су формирала стара магична веровања, сујеверја или фигуративне представе сила природе које су изгубиле првобитно значење, сачувавши само фантастично, поетско значење.
У општини Бистрица Насауд, Мума Падури је представљена као магично биће. Народ прича да она ноћу “цичи” (урла, углавном на месец) и да се некад појављује у колибама оних који живе близу шума и тражи им чешаљ и маслац како би учинила косу лепом и сјајном. Легенда каже да ако те посети Мума Падури, не смеш да изговориш више од три речи. Уколико изговориш четврту реч, Мума Падури ти одузима глас. Још се прича и да оним храбрима који успеју да је вежу испуњава једну жељу.
Мума Падури назива се и велика Вила, господарица свега што се рађа, расте и живи у шуми, рођака Мошул Кодрулуи (Моșул Цодрулуи), Омул Падури (Омул Пăдурии) и Фата Падури (Фата Пăдурии). У неким бајалицама је идентификована као Мума Мумелор (Мајка свих мајки):
“Мајко свих мајки,
Шумска мајко,
Да те чујем ове ноћи
Са кравама које мучу
Са свињама које грокћу
Са псима који лају
Са вуковима који завијају...”
Живи у шумама које секира није такла и којима људска нога није прошла, у старом дрвећу, у шупљинама, у биљкама чије име носи, Мума Падури. Она је тужна мајка: јауче и жали, уздише, испушта чудне звуке, завија зато што јој људи секу децу, шумско дрвеће – Као велика вила, мајка природе, може бити добра или зла: кажњава лопове и помаже несрећнима, показује прави пут изгубљеној деци, познаје свако дрво у шуми, назива их по имену или надимку, али када је наљуте, онда их куне да их исеку људи или удари гром. Кажњава (плаши, узима глас, прави богаље, поружњује) мушкарце који звижде или певају кроз шуму и буде јој децу, дрвосече који не поштују шумска правила, оне који беру шумско воће (дивље јабуке и крушке, лешнике) дана 19. августа, итд.
Људи се могу одбранити од ње уколико је чују како цвили и учтиво је упитају "Зашто плачете госпођо?" и ако одговори “Гладна сам, нисам јела недељу дана!” онда да јој дате нешто да поједе.
Господарица злих духова која попуњава простор, поготово шуму, преко ноћи, ружна и страшна, косе дуге до земље, нариче кроз шуму како би намамила путнике. Ноћу може бити виђена како спава склупчана поред ватре или како шета попут неке приказе кроз шуму и грмље, по ливадама и раскрсницама на путевима. Преузима лик животиње (кобиле, бизона, краве), жене која личи на чворнато дрво, сувих крака, дуге пуштене косе или кикица које падају са главе до пете попут змија, обучена у кору или маховину дрвећа. Може бити висока попут куће или пласта сена, или мала као зец, лепа попут виле или ужасна као монструм велике главе, очију као чинија и зуба као срп. Креће се пешице или на коњу (кобили) са 9 срца. Када долази, доноси ветар, вихор, лоше време, улази у куће у поноћ док отворена врата и прозори лупају. Из бајалица се може чути да су јој неки ноћни духови деца (Миаза-Ноапте, Децусеара, Зорилă, Мургилă).
У Хомољу и у околини Кучева, али и у Тимочкој крајини, старији људи и дан данас тврде да је Мума Падури на хијерарсијској лествици највиша по рангу у влашкој митологији.
Дакле, ако кренете у шетњу Хомољским шумама, будите опрезни. Шумска мајка вас посматра.
Да ли знате зашто се каже да је неко "здрав као дрен"?
Извор: заједницавлагхасрбије.цом
