"Многи правни мешетари, наводни стручњаци су ти који воле да одређеним државама сугеришу да подносе тужбе и да се упуштају у огромне, тешке, скупе и гломазне спорове. Врло је извесно да од тог спора неће бити ништа", изјавио је Лукић за "Косово онлајн".
Коментаришући могућност да би новоформирани Институт за ратне злочине у Приштини могао да се бави прикупљањем доказа против Србије у тужби тзв. Косова за геноцид, те да су то новембра прошле године најавили и председница и премијер привремених приштинских институција, Вјоса Османи и Аљбин Курти, Лукић каже да је истраживање ратних злочина легитимно право јер ова врста кривичних дела никада не застарева, али да су политичари почели да злоупотребљавају питање геноцида.
Он оцењује да власти у Приштини питање тужбе за геноцид против Србије користе искључиво из политичких интереса.
"Они имају озбиљан проблем са својом јавношћу везано за поступке који се воде пред Специјализованим већима Косова у Хагу против значајних политичких личности и претпостављам да се ова терминологија и идеје јављају пре свега због унутрашњих политичких ствари", сматра Лукић.
На питање како би се хипотетички тај процес одвијао, Лукић каже да је за то надлежан Међународни суд правде, а пошто "Косово" није признато од стране УН, његове интересе би могла да заступа нека држава, чланица ЕУ.
"Међутим, Међународни суд правде не утврђује кривичну одговорност. Да бисмо утврдили да је повређена конвенција о геноциду што је њихова надлежност, они би морали да се упусте у утврђивање кривичне одговорности, а мислим да је то немогућа мисија за било кога ко улази у такве идеје без јасних одредница о кривичној одговорности за геноцид", каже Лукић.
Он наглашава да је за тзв. Косово отежавајућа околност и чињеница да Тужилаштво Хашког трибунала није имало ни један предмет који је садржао и кривична дела геноцида.
На питање да ли би таква тужба имала икакве сличности са контратужбама Србије и Хрватске где је био правни експерт Србије, Лукић каже да је та пресуда најбољи показатељ на који начин размишља Међународни суд правде.
"Ни једна ни друга земља нису могле да пруже доказе да злочини које су представили могу да поткрепе тезу о геноциду супротне стране. Међународни суд правде не жели да се упушта да он то утврђује. Зато је њима једина пресуда у којој су релативно 'пливали' била између БиХ и Србије зато што је ту утврђен геноцид према појединачном лицу у Хашком трибуналу. И онда се Међународни суд правде искључиво позвао на одлуке тог суда", оцењује Лукић.
Адвокат Ђорђе Трифуновић, некадашњи председник Војног суда у Београду оцењује да ће Институт за ратне злочине у Приштини бити у функцији припреме тужбе за геноцид против Србије, али и као додатни притисак на Србију и Србе на Космету.
Трифуновић сматра да актуелизовањем тужбе за геноцид против Србије, тзв. Косово истовремено жели да се представи као део међународне заједнице.
Он каже да је могуће да су током полицијских и војних акција на Косову и Метохији 1998. и 1999. године почињени појединачни ексцеси или злочини, односно да се није увек поступало у складу са међународним конвенцијама.
"Али такви ексцеси не доводе до геноцида. То треба да се расправи, да се прикупе подаци. У сваком случају на Космету је настала оружана побуна, а наша политика је у том тренутку то квалификовала као тероризам што сам и тада сматрао да је погрешно. Спречавање оружане побуде даје властима пун капацитет, а у полицијским акцијама борбе против тероризма то није тако. Да би постојала могућност која би Србију искључила из обавеза да се уздржава јесте да се прогласи и делимично ратно стање на територији Косова и да се онда у пуном капацитету примени војска, али то се није догодило", објашњава Трифуновић.
Он додаје да се геноцид доказује постојањем наредби, одлука политике и извршиоцима.
"Ако се неко системски пресељава, ако се некоме уништава вода, струја, приморава на исељење - онда је то геноцид, а ја не знам да је тако нешто постојало. Питање је како је српска страна тамо прошла, да ли је то геноцид? Да ли је геноцид принудно расељавање Срба, тровања хране и стоке, сеча воћњака и шума, одлазак деце у школу са пратњом?", каже Трифуновић.
Он оцењује да истраживање ратних злочина не сме да буде спорно, па самим тим и оснивање Института за ратне злочине у Приштини, али да је проблем правне формулације таквих кривичних дела.
Прочитајте ОВДЕ шта је Курти рекао амбасадорима Квинте о укидању динара
Извор: Косово Онлајн
