Бројни обичаји прате велики празник Свети Сава или Савиндан који се обележава 27. јануара, а да ли сте знали да је међу њима и прављење переца? У Банату је овај обичај неизоставан, а ево одакле потиче.
Из познате историјске грађе мало је вероватно да су се у средњовековној Србији месиле и јеле переце, а још мање да их је јео сам Свети Сава или да је њима даривао децу, односно да су ондашње домаћице располагале тако финим белим брашном да у знак захвалности умесе переце на Светог Саву, као што то говоре поједине легенде.
Переце су несумњиво врло стар пекарски производ чије је порекло толико испреплетано легендама и симболиком да је тешко са сигурношћу рећи да ли су их смислили италијански монаси давне 610. године или су за њихову креацију заслужни немачки, а можда и француски пекари нешто касније.
Најстарија представа переца може се видети на једној минијатури у чувеном средњовековном рукопису "Hortus Deliciarum" (Врт уживања), који је око 1185. саставио Херад од Ландберга у Хохенбуршкој опатији у Алзасу (Француска). Дакле, у време кад је код нас исписивано и украшавано чувено Мирослављево јеванђеље.
У средњем веку су переце најтешње повезане с хришћанском симболиком – од руку склопљених у молитву до три празна поља која формира тесто обликовано у лабав чвор, а која представљају Свето тројство. Само име на немачком, "pretzl", изведено је из латинског "bracellus", за наруквицу, или "bracchiola", за мале руке, ручице. Ова врста пецива доминира немачком пекарском традицијом, а према предању, Срби у Банату усвојили су је кад су се на то подручје, којим је све до 1944. доминирало немачко становништво, доселили након пада српске средњовековне државе. Предање каже да им је било забрањено да јавно славе крсну славу, па су посредовањем переца, које су наводно одмениле славски колач, иако о том процесу нема никаквих сачуваних историјских доказа, нашли начин да ту традицију сачувају.
Чини се, ипак, много вероватнијим да им се допала пракса немачког становништва да перецама дарују најмлађе за Ускрс, па су је "позајмили" и повезали са сопственим веровањима и обичајима. Додатно је занимљиво да се с овим обичајем даривања деце перецама за Светог Саву, 27. јануара, најчешће срећемо у традицији банатских Срба, док је у Бачкој и Срему готово нема, баш као што је нема ни у другим деловима Србије, с ове стране Саве и Дунава.
Када се има у виду да управо Срби током устанка против Турака у Банату у 16. веку на својим заставама носе лик Светог Саве, те да су у знак одмазде управо због ове буне спаљене светитељеве мошти на београдском Врачару, онда прича о Светом Сави и перецама добија још једну занимљиву димензију. Како год, пракса је лепа, а живо допуњавање легенди о најславнијем српском светитељу само показује колико је његов дух присутан у народу из којег је потекао.
Извор: Блиц жена
