Европски план раста је документ који је пласирала бриселска бирократија и водеће државе Европске уније које не желе проширење и не желе да дају даља конкретна обећања о пријему. План раста, каже наш саговорник, који је предвиђен за земље такозваног Западног Балкана, представља међукорак како би се у државама на чекању смањио број противника европских интеграција.

„Дакле, као први предуслов за коришћење средстава за Србију је такозвани напредак у дијалогу Београда и Приштине, што сада значи прихватање одредби Охридског договора о српском одрицању од Косова и Метохије — нешто што је за нас потпуно неприхватљиво. Постоји и други елемент на којем већински инсистирају Немци, а то је увођење санкција Руској Федерацији“, сматра Митић.

Додатни инструмент притиска

Уколико имамо та два услова, то практично значи да Србија неће добити донације нити ће моћи да користи те кредите што је додатни инструмент притиска.

„Овде ће сигурно бити кукњаве у јавности да Србија губи огромне паре, могу већ унапред да одштампам како ће изгледати најмање тридесетак насловница. Интенција тог притиска јесте да Београд спроведе подмукао француско-немачки план“, нагласио је наш саговорник.

Постоје, додаје он, и одређене земље које схватају да ми ту уцену никада нећемо прихватити и које се боре против тога и које су свесне да је оно што ЕУ ради потпуно контрапродуктивно, јер изазива раст евроскептицизма.
Ипак, као веома важан аргумент Митић истиче, да за разлику од неких других држава које нису развијали ту мултивекторску политику, које су искључиво зависне од западних донатора и институција, Србија је успела.

„То је политика којом можемо да добијемо кредите и из Кине и из арапских земаља али и без обзира на ову ситуацију и од Руске Федерације. Србија има стратешке алтернативе које немају друге државе које су се у потпуности интегрисале и у ЕУ и у НАТО”, рекао је он.

Прљава стратегија Приштине

Иако се „План раста“ односи и на самопроглашену државу Косово, Митић сматра да ће њихово руководство и поред неиспуњења ставке о нормализацији односа са Београдом ипак добити новац ЕУ. Све што приштински званичници раде у последње две године, додаје он, има врло јасан циљ који је косовски премијер Аљбин Курти договорио са земљама Квинте, а то је да на све могуће начине притисне српски народ на Космету како би признао институције „независног Косова“ као легалне и легитимне.

„Верујем да имају читав списак могућих притисака како могу да понизе Србе и да, отварајући кризе, натерају Београд да на политичком плану учини оно што се од њега и тражи. То је врло прљава стратегија, јер се ради о масовном кршењу људских права укључујући и етничко чишћење, јер нам је свима јасно колико је тешко опстати тамо потлачен и понижен. Курти, с друге стране, има апсолутну подршку Вашингтона, Лондона и Берлина да предузме све кораке како би натерао Србе да га моле да буду део институција такозваног Косова и да легитимишу његово освајање севера Косова“, нагласио је Митић.

Курти тврди пазар

Приштина, сматра наш саговорник, има своју агенду по којој ужурбано провоцира и ескалира сукобе, јер геополитичке прилике иду нама, а не њима у корист. Нажалост, скидање заставе УН испред општине Звечан, показује, додаје Митић, да је урушавање УН на Косову и Метохији део те стратегије, јер не могу да легализују Косово као државу ако је оно и даље нека врста протектората Уједињених нација.

„Толерисање скидања те заставе је у циљу урушавања Резолуције 1244. Због става Москве и Пекинга њима је јасно да признање у тој кровној светској организацији није ни на видику и зато им је важно да успоставе пуну власт на територији читавог Косова и Метохије. Та застава је симбол који је у вези са присуством Унмик, а којег желе да протерају”, рекао је он.
С дуге стране, рушење билборда са почасним грађанима Звечана је јефтини фашизам, оцењује Митић и додаје да том провокацијом желе да изазову реакцију Београда. Ипак, много горе од укидања билборда, је према мишљењу нашег саговорника, присвајање наших светиња и спровођење културног геноцида.

„Не тврдим да Курти неће одустати од многих акција у које убрајам и одлуке обустављања платног промета са Србијом али је јасно да он тврди пазар. Он ће тиме да тргује што му и јесте интерес како би дошао до свог циља. Када постоји велика нервоза на Западу због неуспеха на другим пољима и када постоје рокови, Србији је тешко да се одбрани али ипак не смемо само да одлажемо овај процес, већ морамо да се супротстављамо”, закључио је Александар Митић.

РУСКА БАЗА КОЈУ НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО: Улажу се милијарде и много је важна

Извор: Спутник.рс