Амбасаде земаља Квинте, Француске, Немачке, Италије, Уједињеног Краљевства и САД, у Приштини позвале су на суспензију примене уредбе централне банке у Приштини којом би практично био укинут динар на Космету. Неколико дана раније, о уредби према којој је од 1. фебруара евро једино средство за обављање готовинских платних трансакција на КиМ огласио се и Стејт департмент који је позвао Приштину да преиспита своју одлуку.
И једни и други у својим саопштењима истичу да је потребно обезбедити довољно времена за спровођење одлука Приштине, односно довољно дуг прелазни период, како је то формулисала Квинта у свом саопштењу.
Саговорници РТ Балкана слажу се да овакав став Запада пре треба тумачити у светлу инсистирања на реализацији француско-немачког плана, него што у њему треба видети икакву подршку Београду, који је указао на погубан утицај који би укидање динара имало на српску заједницу на КиМ.
Аљбин Курти у процесу својих преговора са српским председником Александром Вучићем игра на ивици ножа, указује Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду.
"Он је често до сада ризиковао, ишао је на неке потезе који се нису свиђали његовим западним партнерима. Куртијева процена је да ни у једној ситуацији Запад неће отворено подржати Вучића, односно Србију, и зато он ризикује. И углавном добија", каже Пророковић.
Он подсећа да Курти није имао подршку ни за увођење абнормалних царина на робу из Србије, па та одлука до данас није укинута
"Дакле, шта ми имамо од тих саопштења Стејт департмента и Квинте? И тада је било оштрих реакција против Куртија, он је позиван да суспендује ту одлуку, образлагано је да је то супротно принципима ЦЕФТА. И шта се десило? Ништа", истиче Пророковић.
Он додаје да је наш проблем што се са стране Београда релативизовао значај Резолуције 1244 које смо се, како напомиње, тек сада сетили, први пут после Бриселског споразума, а на томе се морало инсистирати раније баш због оваквих ситуација. Сматра и да Западу не одговара да Курти у овом тренутку спроведе одлуку о укидању динара до краја зато што очекују даље спровођење француско-немачког плана.
"Код њих ништа нема џабе. Они ће сада Вучићу да објасне да су му мало сачували леђа и неко достојанство, али да мора да направи још неки уступак после таблица. Да ли су то дипломе, обележја тзв. Републике Косово, да ли је то пријем Косова у Савет Европе, не знам, али ће неки уступак од Вучића сигурно тражити јер то у њиховом односу према Србији тако функционише", наглашава Пророковић.
И економиста Бранко Павловић доводи у везу оваква саопштења Запада око увођења евра на КиМ и њихова очекивања у вези са француско-немачким планом.
"Очигледно је процена Запада да се може очекивати од Вучића да ће прихватити тзв. француско-немачки предлог и због тога не желе у овом тренутку да му руше позицију преко подршке Куртијевом захтеву да се укине динар као средство плаћања. Не мисле они да не треба да дође до укидање динара, они само редослед потеза виде другачије из неког разлога верујући да ће председник Вучић повући тај потез који до сада није повукао", каже Павловић за РТ Балкан.
У сусрет тој за њих много важнијој ствари, захтевају одлагање нечега што они суштински подржавају само не у овом тренутку, наглашава Павловић.
Око укидања динара огласила се и Народна банка Србије (НБС) саопштењем у којем се наводи да се и Европска унија и Европска централна банка слажу да не могу евро издавати нити увести као валуту земље која није чланица ЕУ и не испуњава "критеријуме из Мастрихта" за приступ еврозони.
"Да бисте могли да користите само евро као средство плаћања морате да имате посебан уговор са Европском централном банком као Црна Гора. Не морате уопште да будете ни чланица ни део еврозоне. То је могуће решити другим уговорима", објашњава Павловић.
Он појашњава и да се у саопштењу НБС указује на то да тзв. Косово нема те друге уговоре.
"Али, не секирајте се: направили би се ти други уговори преко ноћи, као што су се направили за Црну Гору. Механизам како се то ради, а да ниси члан ничега, то је већ проиграна варијанта. Мислим да само не треба дизати тензију према Србима на КиМ зато што просто то што им следује динарски треба променити у евре у Србији, поделити им евре и готово. Мала нелагодност, али не треба од тога правити драму јер то Курти хоће и тај Запад хоће да се то доживи као драма у оквиру које онда Срби немају шта друго да раде него да се приклоне Приштини. А то уопште није тако", истиче Павловић.
Душан Пророковић наводи да има ту и делимичне одговорности Београда и наводи да је Комерцијална банка укинула своје испоставе на КиМ убрзо након приватизације.
"Самим тим чином ми смо већ довели у питање много тога што се тиче функционисања тог српског система на КиМ. Ако буде укинут динар, то је већ питање платног промета, наших односа који су и формални, како исплаћивати плате, пензије, како регулисати све то што се тиче новчаних трансакција. Да ли нам требају неки нови споразуми, да ли ти споразуми значе дефакто признање Косова... Нарушава се постојећи систем, треба изградити нови, али не видим да ће тај нови бити нити у функцији интереса Републике Србије нити у функцији интереса Срба на КиМ", наглашава Пророковић.
Извор: РТ Балкан
