Адвокат Иван Нинић каже да када се покраде народна сувереност – нема даље, то је сумрак.
Како истиче, лично нема доказа да је у изборну крађу умешано Министарство унутрашњих послова, али наглашава да цео процес око изборних манипулација не би био могућ без чврсте организације унутар система.
„Ту пре свега мислим на полицијски апарат који је морао да уведе већи број лица, прво да омогући држављанство Републике Србије а потом да изврши пријаву њихових фктивних адреса и да им омогући право гласа“, прича Нинић.
Додаје да је „убеђен“ да је на нивоу владајуће Српске напредне странке (СНС) направљен договор и да су имали квоте колико људи морају да „доведу“, односно пријаве и региструју на своје адресе и адресе ближих чланова породице, али и да су у свакој полицијској станици постојали службеници који су морали да спроведу те задатке.
„Главно питање јесте да ли су поштовали и минималну процедуру пријаве“, прича Нинић.
Мајор полиције Катарина Петровић каже да је припадницима полиције морало да буде сумњиво да је 50 људи пријављено на једној адреси и да је то морао бити аларм.
Међутим, истиче да не очекује да појединац из институција иступи и исприча како су заправо функционисале све неправилности децембарских избора и сама крађа гласова, а пре свега пријава бирача на адресе на којима не станују.
Она каже да је ниво отпора сведен на минимун и да не можемо очекивати од појединаца у институцијама да могу нешто значајно да промене.
„Ја не могу да дозволим да ми неко каже да урадим нешто што знам да није по закону. Имам право да одбијем да урадим нешто што није по закону, али има људи који ће да се упусте у читаву ту причу“, истиче Петровић.
Петровић је такође нагласила да је Ваљево 15. јануара било најзагађенији град у свету и упитала је докле је народ у Србији спреман да ћути, како каже, „у било ком смислу“.
„Нисам неко ко је страначки опредељен, можемо рећи да сам опозиционо настројена. А зашто – зато што желим да живим у уређеном друштву“, каже она.
Директор Београдског центра за безбедносну политику Игор Бандовић каже да је крађа избора одржаних 17. децембра показатељ једног „тренда“ до кога смо дошли.
„Ово није изгледало овако пре пет, седам или девет година. Ми смо развили феномен који ми у Београдском центра за безбедносну политику зовемо концепт заробљене државе. То значи да држава више не служи свима нама, него уском партијском интересу или једном човеку на власти“, каже он.
Истиче да је корупција присутна у власти већине светских држава, међутим, да је у Србији системска, а да заробљена држава значи да се закони мењају како би одговарали јеној групи која је на власти.
„У наше друштву је увек померана граница. Највише је померена граница када су се догодила масовна убиства, након чега су грађани изашли на улице и имали захтеве који нису били политички“, наводи он.
„Ми смо препуштени сами себи и држава ради против нас. Цела прича је тренутно о томе на који начин можемо да пружимо отпор“, закључио је Бандовић.
Извор: Нова
