Уз присуство великог броја читалаца и пријатеља породице Ћосић, у књижари Делфи СКЦ представљена је "Књига о Титу", последње дело Добрице Ћосића, на које се чекало 10 година.
О књизи су говорили: кћерка великог писца Ана Ћосић Вукић, истовремено приређивач ове књиге, Вељко Лалић, главни и одговорни уредник Недељника, и Марко Крстић, уредник књиге.
"Књига о Титу" је изузетно важна књига, историјски документ првог реда у којој Добрица Ћосић приповеда о свом односу са Јосипом Брозом Титом, од првог сусрета до прекида односа. Ово је такође реконструкција једног времена, распада земље, југословенства, и највише – српског пораза.
Над овим рукописом 18. маја 2014. године преминуо је Добрица Ћосић.
Уредник Марко Крстић имао је прилику да последњу деценију пишчевог живота проведе у блиском контакту са њим и истакао да готово није ни било интервенција над рукописом "Књиге о Титу": "Све је Добрица Ћосић сам радио, писао, обликовао, и добили смо овакву форму књиге. Иако је у наслову, овде Тито није главни лик, већ Ћосић, њега пратимо. Допуна наслова би могла да буде ’Књига о Титу и мој однос са њим’. Ова књига је последњи суд о њиховом односу и последња истина о најконтроверзнијем сукобу у историји Југославије, Тита и Ћосића."
Крстић сматра да ова књига није дневник "већ врста документарног романа. Описује се како Добрица Ћосић улази на велику сцену, бори се за своју идеју, а онда пролази као противник те исте идеје коју је толико дуго подржавао. Толике велике романе је стварао свих тих деценија, изузетно ми је драго што је коначно изашло и његово последње, такође велико и важно дело", закључио је уредник Марко Крстић.
Читаоци су се са "Књигом о Титу" најпре упознали кроз фељтон у Недељнику. Вељко Лалић, новинар и главни и одговорни уредник Недељника, открио је присутнима да је интервјуисао Добрицу Ћосића за овај магазин непосредно пред његову смрт и да је тај интервју оставио изузетно снажан утисак на њега: "Добрица Ћосић и Тито су овде две важне појаве. Ово дело је могло да се објављује као фељтон у наставцима. Књига ће тек стећи своју праву важност у будућем времену. Толико је врхунски написана, на светском нивоу, да би требало да је изучава барем 15 института", сматра Лалић. Он је такође истакао да је овом књигом "јасно да Ћосић увек прича само истину, да је пророк који је знао шта ће се десити овој земљи и српском народу. Заправо, ово је његова прва политичка књига. Ћосић је признао себи да жали што је писац Добрица Ћосић постао политичар Добрица Ћосић. То изгледа никада није прежалио. Мемоари су му отворени до краја, он је прво веома одушевљен Титом, који му је нудио да постане председник СФРЈ, а онда када се разочарао дубоко у њега, радовао се Титовој смрти. Овде је Тито приказан искључиво као политичар, прича само о тим темама, ништа друго", закључио је Вељко Лалић.
Ћерка писца је изјавила да су многи знали да је њен отац стварао ову књигу са своје 93 године, и питали су се ком издавачу ће понудити свој рукопис о маршалу Титу.
Са сетом је Ана Ћосић Вукић говорила о чињеници да дела њеног оца одавно више нису поновно објављивана, како тврди, из политичких разлога, те да је она као кћерка желела да се прво опет објаве сви његови романи, како би се променила перцепција књижевног дела Добрице Ћосића. Након тога је план био да из штампе изађе и Ћосићева заиста последња књига на којој је радио до пред сам крај живота.
Она је подсетила да је Лагуна последњих година ушла у велики издавачки подухват и објавила следеће романе: "Далеко је сунце", "Корени", "Бајка", "Време смрти И–ИВ", "Деобе", "Дванаест портрета", "Време власти И–ИВ", "Верник И–ИИ", "Време зла", "Грешник", "Отпадник" и "У туђем веку ИИ".
"Тек након објаве свих тих романа мог оца имало је смисла да се појави и последње дело о Титу. Без свих осталих, то би изгледало тако да се годинама ништа не објављује од стваралаштва Добрице Ћосића, и онда се одједном појави нека његова последња књига. Овако је много природније, и ето објашњење зашто се чекало 10 година да објавимо ’Књигу о Титу’", навела је ћерка.
Она је оценила да је судбина српског народа Ћосићу била једна од најважнијих тема у својим великим и непролазним књижевним делима: "Занимала га је друштвена стварност друге половине 20. века. Желео је да коначно заврши сагу о породици Катић и започео је роман ’Време власти ИИ’. Ипак, мој отац није био самоуверен, мислио је да нема довољно романескне способности у позним годинама да то уради. Али на крају га је завршио 2007. године и објавио".
У књизи се налазе и досад необјављиване Ћосићеве белешке из Будимпеште.
Стваралаштво Добрице Ћосића на екрану је оживео глумац и продуцент Горан Шушљика, који је реализовао ТВ серије "Корени" (2018) и "Време зла" (2021), а ускоро се очекује и емитовање серије "Време смрти", која ће имати 30 епизода.
Извор: Правда
