Конгресменка Тени детаљно је побројала на који начин Приштина већ годинама крши Бриселски споразум и права Срба, доприносећи дестабилизацији региона и повец́ању тензија, а ипак добија значајну подршку Вашингтона. Констатује се да ни после деценије Косово није формирало ЗСО, кршец́и Бриселски споразум.
Додаје се да су Срби фрустрирани недостатком напретка у успостављању ЗСО протестовали због локалних избора у априлу 2023. године, које су бојкотовали, и када је у општинама са српском вец́ином излазност била тек нешто изнад три одсто
Упркос недовољној излазности, градоначелнике - косовске Албанаце, поставила је специјална полиција, кршец́и Бриселски споразум, стоји у акту конгресменке Тени.
У Предлогу закона се напомиње и да су САД обезбедиле Косову више од две милијарде долара помоц́и од 1999. године, док је Косово више пута дискриминисало Србе. Истиче се да дискриминација коју Приштина спроводи обухвата - одузимање аутомобила са српским регистарским таблицама, скидање одец́е са српским натписима са Срба; узнемиравање Срба од стране Косовских безбедносних снага, предрасуде према Србима у државној служби и на тржишту рада, ускрац́ивање правичног јавног суђења и дуготрајне претпретресне казне, те неизвршавање судских пресуда у корист Срба, посебно у имовинским споровима.
"Одбијање Косова да подржи Бриселски споразум из 2013. доприноси дестабилизацији региона и повец́ању тензија на Балкану“, стоји у предлогу овог акта.
Због тога, сматра Тени, без обзира на било коју другу законску одредбу, никаква помоц́ Сједињених Држава не би требало да буде додељена или на други начин стављена на располагање Влади Косова док се не испуни услове.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
"Влада Косова треба да испуни услове – а то су – да спроведе Бриселски споразум из 2013. године, укључујуц́и стварање ЗСО, да Специјална полиција буде уклоњена са севера Косова, да се одрже нови избори за градоначелнике на северу, да се заустави узурпирање приватне имовине Срба, попут аутомобила и одец́е, да се поштује слобода политичког изражавања за све етничке групе на Косову“, наводи се у предлогу конгресменке.
Предлог конгресменке Тени од огромног је значаја јер се њиме препознаје да се над Србима на Косову и Метохији врши институционални терор, уз нелегано присуство специјалних снага на северу, што је чињеница која се до сада није могла чути од било ког од америчких представника, каже амбасадор Србије у САД Марко Ðурић.
Истиче и да условљавање америчке помоћи влади у Приштини формирањем Заједнице српских општина, за шта се Тени залаже, значи притисак на оне који врше терор над Србима.
"Предлог конгресменке Клаудије Тени која је и копредседавајућа у Српском кокусу у Конгресу и искрени пријатељ српског народа, од огромног је значаја. Она је иницирала Предлог закона о подршци Бриселском споразуму, а заправо је реч о предлогу којим се ускраћује свака помоћ тзв. Косову, односно Куртијевим институцијама док не окончају репресију и насиље над Србима на Косову и Метохију", навео је Ðурић.
Међу разлозима због којих је овај предлог значајан, амбасадор пре свега истиче да се њиме препознаје да се над Србима на КиМ врши један институционални терор и кампања која подразумева нелегано присуство специјалних снага на северу, о чему предлог Тени експлицитно и говори.
"Она захтева овим предлогом да се повуку све специјалне снаге са севера КиМ, што је велика политичка чињеница коју нисмо могли да чујемо до сада од било ког од америчких представника, а затим и то да се услови сва америчка помоћ влади у Приштини формирањем ЗСО, окончањем терора и притиска над Србима на КиМ, што само по себи значи одређену количину притиска на оне који тај терор врше", нагласио је Ðурић.
Појашњава да Конгрес тренутно успорено доноси различите законске акте због политичких подела и разлика између демократа и републиканаца, па мало од законских предлога уопште "пролази" у том телу.
"Али, независно до судбине предлога, чињеница да је један истакнути члан Конгреса, који је истовремено и председавајући Српског кокуса, стао у одбрану Срба на КиМ, у одбрану мирног, нормалног и демократског начина решавања проблема, али пре свега подигао глас против нелегалног присуства Куртијевих снага на северу КиМ, за нас има велики позитиван значај", назначио је Ðурић.
Уверен је и да то пажљиво посматрају и поједини европски политичари, од којих се, каже, можда неки још нису одважили да у својим земљама покрену сличне иницијативе. Додаје да и политичари из владајућих структура у европским државама несумњиво промишљају о законодавним иницијативама које се могу видети у Конгресу САД.
Због свега тога упућује велику захвалност Клаудији Тени, која, указује, због изнетих ставова, трпи огроман притисак од дела заједнице на друштвеним мрежама и изложена је великим политичким нападима, иако не може да има непосредну политичку корист од тога што је стала на страну Срба.
Напомиње да је то учинила јер верује да је то исправна ствар, зато што је искрени пријатељ српског народа.
"Ова иницијатива је пружила прилику за окупљање једног броја чланова Конгреса који ће се, очекујем, придружити иницијативи Клаудије Тени и, самим тим, скренути пажњу америчке политичке класе и јавности на проблем Срба на КиМ. Верујем да ће подршка Предлогу закона доћи и од појединих представника Демократске партије, а не само Републиканске. То је мали, али не безначајан, чак изузетно значајан корак за афирмацију српског положаја у политичким институцијама у САД и западном свету генерално", рекао је Ðурић.
Амбасадор примећује и да огроман притисак којем је Тени изложена на друштвеним мрежама у великој мери долази из албанско-америчке заједнице, и из албанске заједнице глобално.
"У својим иступањима захвалио сам Клаудији Тени у име грађана Србије и нашег народа са КиМ, али бих волео да видим већи ангажман наших људи у борби за истину и јачи глас народа и наше заједнице у САД на друштвеним мрежама, као подршка онима који дижу свој глас у прилог српским инетерсима. Ако ми не дигнемо свој глас да подржимо овакве иницијативе, већ се само чује глас Албанаца, убудуће ће се људи много теже одлучитавти за то да стану на нашу страну по неком питању", апеловао је Ðурић на своје сународнике.
На констатацију да је Вашингтон ублажио оштре речи ка Србији, те да су и изјаве америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила позитивније према Србији, Ðурић каже да је без сумње главни основ за боље разумевање међународног положаја Србије - одговорна политика коју води државно руководство.
"Чињеница је да је Србија успела да направи потпуну метаморфозу економије и да за нешто мање од деценије, од земље која позајмљује новац за најосновније потребе, постане земља која помаже суседима, кредибилан је партнер у одржавању регионалне стабилности и мира, која годинама има највећи прилив страних директних инвестиција у Југоисточној Европи. Чињеница је да је Александар Вучић изградио профил државника на кога може да се рачуна у очувању регионалне стабилносту, у одговорном бављењу различитим глобалним проблемима. Политика државе Србије је, у делу јавности, чак и код оних којима се не допада, препозната као одговорна и то је подигло ниво кредибилитета земље, не само у САД, него и на другим меридијанима", рекао је Ђурић.
Напоменуо је и да Србију оптерећује компликовано наслеђе 90-их година, са којим се суочавају и боре у САД, због чега је питање поправке имиџа државе свакодневни задатак у Вашингтону, у који је Србија уложила много и предузела све што деценијама није предузимало.
Амбасадор указује да по први пут Србија има ангажоване озбиљне саветнике, лобисте, озбиљан рад са привредним сектором, подсећајући да је основан Америчко-српски пословни савет у Вашингтону, који окупља неке од водећих америчких компанија.
"Покренули смо српску дијаспору, на начин на који то није учињено претходних деценија. Све је то дугорочни посао, који није завршен, и који ће на средњи и дужи рок неминовно доности само још боље резултате. Зато је важно то што у Србији имамо политику континуитета, јасну спољну и унутрашњу политику и што корак по корак поправљамо и враћамо нашу позицију у САД, на место на коме она историјски и треба да буде", поручио је Ђурић.
Управо је као подстицај Србима у САД да више лобирају за Србију пре неколико месеци одржана конференција у Вашингтону. Ђурић истиче да је у последњих шест месеци направљен огроман искорак на организовању српске заједнице у САД, те да је први пут после много деценија, држава окупила српске организације и лидере српске дијаспоре како би подстакла њихову интеракцију са америчким институцијама.
Појашњава да Срби, амерички држављани, имају право да пишу својим конгресменима и сенаторима, да им ставе до знања да у њиховим срединама постоје српске заједнице.
"Наша иницијатива резултирала је значајним бројем писама представницима администрације, али су се Срби у САД организовали и направили неколико успешних донаторских догађаја за неке од америчких званичника, на шта имају право. Видљивије је заједничко лобирање представника Србије и Срба, америчких држављана, који у складу са овдашњим законима имају право да се обраћају и траже подршку својих изабраних представника", каже амбасадор.
Напомиње и да у САД постоји 137 храмова Српске православне цркве, да њихов број расте, истичући значајну улогу и сарадњу са три епархије СПЦ у Америци.
"Тесно смо сарађивали у организацији две претходне конференције са епископом источно-америчким Иринејем, са којим имамо сјајну сарадњу, као и са владиком Лонгином и владиком Максимом. Уверен сам да ћемо заједничким и саборним деловањем кроз наше институције и окупљањем око наше државе, око СПЦ, која је за Србе у САД више од верске заједнице, већ културни и образовни центар, у будућности наставити да правимо добре резултате", закључио је Ђурић.
Некадашњи амбасадор Србије у САД Иван Вујачић каже да је иницијатива америчке конгресменке корисна јер представља додатни притисак на Приштину. Додаје да иницијатива скреће пажњу на проблем који постоји, а то је нефлексибилност Куртија када је, пре свега, реч о испуњавању захтева из овог документа о формирању ЗСО.
"То је, на крају крајева и званичан став САД. Они су доста били узнемирени Куртијевом 'тврдоћом' да не предузме било какве кораке у том правцу. Конгресменка Тени је чланица Српског кокуса, који није лоби група, већ неформална група конресмена који показују интерес на неки део света или неки проблем. Сама чињеница да је она у Српском кокусу показује да има већа знања и разумевања за ситуацију у овом делу света, пре свега када је реч о Србији, а самим тим и Косову. Тако да је то једна корисна иницијатива у смислу притиска на албанску страну", каже Вујачић за Косово онлајн.
Он, међутим, истиче да не верује да ће такав закон да буде усвојен.
"Доношење закона је врло компликовано. Можда је било боље да се иде на стављање амандмана на апропријације које иначе званично америчка влада даје Косову. Можда би то било ефектније, мада је питање да ли би и то прошло. У сваком случају, потез конресменке Тени је добра иницијатива за скретање пажње на овај проблем", наводи Вујачић.
То што је онгресменка Тени у предлогу закона, који је представила Представничком дому детаљно побројала на који начин Приштина већ годинама крши Бриселски споразум и права Срба, доприносећи дестабилизацији региона и повец́ању тензија, а ипак добија значајну подршку Вашингтона, по Вујачићу је један додатни притисак на Приштину.
"Међутим, Конгрес не доноси спољну политику и има ограничен домет деловања на администрацију. Али, с обзиром на то да је и став администрације да морају да се спроведу обавезе из Бриселског споразума онда је то вероватно још један додатни аргумент, да администрација има подршку Конгреса да врши притисак на Куртијеву владу да нешто предузме", указује Вујачић.
Доцент Факултета политичких наука у Београду Стеван Недељковић каже за Косово онлајн да су Клаудија Тени, која долази из Републиканске партије, и демократа Ерик Сволвел у овом тренутку међу највећим пријатељима Србије у Конгресу САД. Истиче да су њихове иницијативе, укључујући недавни Предлог закона о подршци Бриселском споразуму конгресменке Тени, а који предвиђа ускраћивање подршке Косову док не испуни преузете обавезе из дијалога са Београдом, нешто што нисмо имали прилике да видимо у прошлости.
"Те иницијативе су благонаклоне према Србији и чини ми се да врло воде рачуна о националним интересима наше земље. То је заиста позитиван корак и у неку руку сигнал доброг рада Амбасаде Србије у САД", сматра Недељковић.
Додаје да је, са друге стране, Приштина и раније била на танком леду када је реч о САД, да је одређена помоћ обустављана и није било састанака на високом нивоу.
"Рекао бих да су несрећни догађаји из Бањске, на неки начин, тај круг заокренули. У том погледу, иницијатива која долази од конгресменке Тени може да буде добар замах за унапређење дијалога између Београда и Приштине, а с друге стране враћање на политику 'штапа и шаргарепе' када је реч о Приштини. Ако не испуњавате обавезе зна се шта можете да очекујете, то није 'батињање', али јесте ускраћивање помоћи коју сте имали до сада. То је драстичан заокрет, и треба то нагласити, у односу на политику која је постојала раније. Поготово 2008. године када је подршка је САД Приштини била готово па безгранична. И то је, по мом суду, нешто што би требало да нас радује", сматра Недељковић.
Он истиче да је значај иницијативе конгресменке Тени - двострук.
"Први је политички, јер је значајно да имамо упознавање Конгреса САД са свим проблемима са којима се Срби суочавају на КиМ. Друго, реч је о јавно-дипломатском акту, на неки начин упознавање и америчке јавности, којој је врло тешко и да позиционира Србију на мапама, а да не говорим о нечему више, памте нас по 90-им годинама, памте Србију као неког ко је био 'лош момак' у односима на простору Балкана. Сада, рекао бих, некако је време да се то преокрене и такве иницијативе више су него добродошле", закључује Недељковић.
Усвајање закона који је предложила конгресменка Тени, може бити један од видова међународних гаранција за спровођење споразума који постоје, рекла је за Косово онлајн програмска менаџерка НВО Друштвена иницијатива Милица Андрић Ракић.
„То је вид једне од могућих међународних гаранција за спровођење споразума који постоје. С тим што, будући да САД нису директно укључене као посредник у дијалогу, нисам сигурна да ће бити једноставно прикупити одговарајућу подршку унутар америчких законодавних институција, како би се стварно дај предлог закона усвојио“, истиче она.
Андрић Ракић каже да је то доста слично најави Европске уније о пакету помоћи за Западни Балкан.
„Већ се говори о сличном моделу, где би се финансијски пакети подршке земљама на Западном Балкану, који обухватају и Србију и Косово, отључавали тек када би се испунили одређени критеријуми. Већина њих је у вези са дијалогом, али не нужно сви. Претпоставља се да ће у случају Косова критеријуми бити и у вези са положајем невећинских заједница и свим оним замеркама које ЕУ има, не само изнетим у извештају Европске комисије, већ и у прелимнарном извештају Савета Европе. То јесте начин на који ће се изгледа приступити обавезама из дијалога, биће условљавања финансијске подршке, али можда не нужно из САД јер они нису директни посредници у дијалогу нити су икада показивали неку намеру да преузму већу улогу, сем у време Доналда Трампа“, наводи наша саговорница.
Она сматра да је могућ реизбор Трампа за америчког председника, па самим тим и промена ставова према дијалогу.
„То је била кључна разлика између републиканаца и демократа у приступу дијалога. Трампова администрација је имала много замерки на рад ЕУ и фактички су покушали да изместе процес преговора из Европе и преузму одговорност у Вашингтону за тај процес. Администрација Џозефа Бајдена је урадила супротну ствар, још у кампањи су најавили да ће, када је реч о Западном Балкану, пратити кораке ЕУ, што је укључивало како ће тећи дијалог између Косова и Србије“, закључила је Андрић Ракић.
Извор: Косово онлајн
