Пошто је вакцина индивидуална, односно разрађује се за сваког човека и за сваки тип рака, значи ли то да ће она бити веома скупа?
Не баш. Мислим да ће и у Русији и у Србији она бити сасвим достижна за здравствено осигурање будући да по вредности не премашује многе друге процедуре. Планира се масовна производња вакцина, а поступак одређивања нуклеотидног низа човека сада кошта око 25-30 хиљада рубаља (што је око 200 евра), што је сасвим нормално за медицинске процедуре.
Може ли се претпоставити да ће се у блиској будућности такви препарати против рака правити и у Институту Торлак, или је прерано да се о томе говори?
Разговарао сам с директором Института Торлак и стекао сам утисак да је научни колектив института потпуно спреман за рад. Сад све зависи од доношења одлука на нивоу министарстава, можда чак на политичком нивоу зато што на тај проблем обраћају пажњу и руководства наших земаља, да би одобрили непосредну експерименталну сарадњу.
Кад се може очекивати тестирање вакцине на људима?
Клиничко испитивање на људима почеће у првој половини следеће године.
Познато вам је да се на Западу воде слична истраживања. Може ли се упоредити оно што ради Русија са оним што се ради на Западу? Колико су ти модели слични?
Технологије које се користе у Русији и на Западу су сличне али се и разликују. Рецимо, западне вакцине Фајзер и Модерна засноване су на једној технологији, док смо ми своју вакцину против Ковида 19 разрађивали по другој. Наш тим је фактички развио ту технологију од нуле и добио патенте на сва решења, што омогућава њихову међународну заштиту.
Кад је реч о вакцини Спутњик В, колико је она ефикасна код нових мутација Ковид вируса?
Веома је важно питање потребе сталног мониторинга Ковида 19 и ефикасности вакцина против нових варијанти вируса. У Русији тај систем није идеалан у поређењу с мониторингом грипа. За скоро пет година обновили смо антигенски састав Спутњика В који добро штити од варијанти Омикрон XББ и других измена вируса.
Колико је вероватно избијање епидемије сличне Ковиду? И колико су Русија, ваш институт и уопште систем здравствене заштите у Русији спремни за тако нешто?
Реч је о вакциналним конзервама, систему усмереном на супротстављање могућим варијантама инфективних болести. Научници су установили какве епидемиолошке параметре може имати потенцијални изазивач будуће пандемије, што нам омогућава да у року од месец дана разрадимо потребне вакцине како бисмо заштитили становништво.
Да ли вас брине што су Американци имали биолошке лабораторије на територији Украјине, а имају их и у Грузији?
У нашој земљи наставља да ради комисија која истражује активност микробиолошких лабораторија дуж границе Русије а финансиране су из САД. То буди забринутост, али нас и подстиче да разрађујемо вакцине за заштиту становништва.
Још једна опасност је антиваксерски покрет, кога има и у Србији. Каква је ситуација с тим покретом у Русији и зашто је важно веровати у медицину своје земље?
Опасно је бити антиваксер, јер одрасли антиваксери наносе штету својој деци, остављајући их без заштите од опасних болести и излажући ризику њихово здравље. У Совјетском Савезу, пропаганда вакцинације почињала је од раног узраста уз помоћ цртаних филмова и образовних програма, што је доприносило високом нивоу вакцинације.
Осим вакцинације, како још можемо да се штитимо у доба када не знамо какве болести могу да нам прете?
Човечанство до данас није измислило ништа боље од вакцинације, ни на индивидуалном, ни на популационом нивоу. Наши научници у међувремену активно раде на вакцини која обезбеђује заштиту од свих вируса грипа и различитих сојева Ковида 19, што би могло отворити пут за прављење вакцине против вируса имунодефицита.
Европа у служби Вашингтона: Европска унија као продужетак НАТО-а
Извор: Спутник.рс
