Београд разматра придруживање БРИКС-у као алтернативу Европској унији, јер не види ЕУ као партнера, написао је на свом телеграм каналу председник Државне думе Вјачеслав Володин, додајући да учеснике и посматраче у овој организацији нико не уцењује, не даје им апсурдне услове за сарадњу и не меша се у суверене послове тих земаља, за разлику од Европске уније.
Нешто слично, изјавио је недавно за немачке медије и потпредседник Владе Србије Александар Вулин истичући да би било неодговорно када Србија не би испитала све могућности, па и чланство у БРИКС-у.
"Не постоји никаква сумња да је БРИКС постао реална алтернатива ЕУ", рекао је Вулин за "Берлинер цајтунг", напомињући да ће Србија бити присутна на самиту БРИКС-а у Казању.
Србија нема никаквог историјског разлога да показује разумевање за западну политику која је сва окренута против њених интереса, оцењује у изјави за РТ Балкан дипломата Владимир Кршљанин. Он напомиње да смо дуго сматрали да је ЕУ нешто много другачије од НАТО-а, па смо одбацивали НАТО у потпуности, док смо ЕУ сматрали нечим позитивним чему треба тежити.
"Данас у односу према Русији видимо да између ЕУ и НАТО-а нема практично никакве разлике, и не само у односу према Русији него и у односу према Србији", каже Кршљанин.
Он наглашава да Запад дуго води агресивну и злочиначку политику према Србији и све више губи свој глобални утицај, док је на другој страни већ формирана светска већина која не прихвата такву политику Запада која је супротна међународном праву. Водећа структура унутар те светске већине је управо БРИКС, додаје наш саговорник.
"У прилагођавању Србије новонасталој стварности у свету учешће на самиту БРИКС-а би био први корак", истиче Кршљанин.
Он додаје да, што се тиче европских интеграција, али и оних евроатлантских, које све чешће помињу западни политичари, није незамисливо да би Србији као јединој држави у региону било дозвољено да буде само у ЕУ, а не и у НАТО-у.
"Међутим, види се да данас чланство у ЕУ захтева не само увођење санкција Русији, него и неку врсту учешћа у рату против Русије. Дакле, имамо два довољно јака разлога да размишљамо о БРИКС-у: један је то што ЕУ инсистира на независности Косова и Метохије, а други што нас присиљавају да дођемо у сукоб са својим најважнијим историјским савезником", каже Кршљанин.
Што се тиче економских могућности које нуди БРИКС, аналитичар Бранко Павловић наводи да је за нас изузетно важно развијање алтернативног платног система на којем ради ова организација.
"Пошто смо били изложени драконским санкцијама, важно је то развијање алатки које омогућавају да са светом који је не жели да арбитрарно уводи санкције другим државама, можете да сарађујете, финансијски и трговински да послујете. Друго, они веома много раде на међусобном усаглашавању у самим трговинским односима. Поред трговинских уговора, додатно технички-оперативно раде отклањајући све препреке у међусобној трговини", каже Павловић за РТ Балкан.
Веома би било важно да на неком нивоу сарадње Србија буде укључена у то, како бисмо пратили најсавременије и најважније светске токове економски највеће групације на свету, истиче Павловић и додаје да би предност била и у лакшем приступу развојној банци БРИКС-а.
Павловић истиче да код економске сарадње са БРИКС-ом, за разлику од оне са ЕУ, нема политичких условљавања.
"У геополитичком смислу бисмо били укључени у разумевање света и развој света који је заснован на потпуном уважавању и немешању у унутрашње ствари држава. Посредно, то би била порука ЕУ да нису једина опција и да размисле пет пута колико мисле да газе Србију и да јој угрожавају територијални интегритет", каже Павловић.
Научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић напомиње у изјави за РТ Балкан да је основна разлика у томе што БРИКС нуди развој, док је ЕУ до сада понудила учвршћивање нашег колонијалног статуса у односу с једне стране на економски центар, Европску унију, и на прави политички центар, Вашингтон.
"Била би велика трагедија када би се Србија на крају нашла са те стране нове 'гвоздене завесе' јер за Србију ту није предвиђен никакав просперитет ни развој. Предвиђено је пре свега губљење идентитета, а онда с тим и све остало, на крају крајева и економска периферија. То би био врхунац историјског слома кроз који и овако пролазимо", истиче Гајић.
С друге стране, БРИКС би значио ослобођење и привлачност Србије и за друге, напомиње Гајић, наводећи да се баш због тога стално намеће прича о европским интеграцијама за које никада нико није питао народ да ли их уопште хоће, како додаје.
"То је нешто што се само подразумева више од четврт века. То је крајње недемократски, као што је и суштина ЕУ крајње недемократска: имамо Европски парламент који је занимљива причаоница, али који суштински ништа не одлучује, већ то чини Европска комисија. А и у њој се зна ко је 'једнакији', а 'најједнакије' су САД које нису уопште у Европи", каже Гајић.
Такође, он додаје да је сада потпуно јасно да је ЕУ направљена као политичко крило НАТО-а који је против нас ратовао барем два пута почетком овог века.
"У суштини, сви ратови од распада Југославије на овамо су били прокси НАТО ратови против Срба, тако да бисмо били таоци војне стране која нас је убијала. Оно што БРИКС сада карактерише је да је то клуб који никакве идеолошке, а ни безбедносне обавезе не намеће својим члановима. Једно је место присиле, а друго слободне воље", каже Гајић.
Он додаје да је БРИКС је клуб светске већине док ЕУ постаје симбол агресивне мањине.
"ЕУ је подржала два агресивна рата, и на Блиском истоку и на истоку Европе и у том смислу је крајње морално банкротирана институција. Уз то, ЕУ све више намеће обавезе својим чланицама, па чак и кандидатима за чланство, а све мање је очигледних користи. БРИКС, за сада, нема ту амбицију да уређује до ситних детаља ни економски ни генерално живот својих чланица", истиче Гајић.
ОТВОРЕНА КРАЂА НА ДЕЛУ: ЕУ одобрила Кијеву кредит у милијардама – на рачун Русије
Извор: Рт.рс
