Детаљна мапа снежних падавина у Србији

Ваљаревић и Ристић су направили мапу са бројем дана под снегом по окрузима, и она приказује да ће највише дана са снегом јужније од Београда:

    Моравички округ - 30
    Јабланички и Пећки - 28
    Пчињски и Златиборски - 27
    Нишавски, Пиротски, Топлички - 26
    Рашки, Зајечарски - 25
    Борски, Моравички, Расински, Поморавски - 24
    Браничевски, Северно-банатски - 19
    Северно-бачки, Средње-банатски, Мачвански - 18
    Београд, Западно-бачки, Јужно-бачки, Колубарски, Подунавски, Сремски - 17

Колико ће бити снежних дана на планинама

Процена је да ће скијашки центри за разлику од прошле сезоне бити под снегом знатно више дана:

    Гоч – 30+
    Стара планина – 30-40
    Златибор – 35+
    Голија – 35+
    Копаоник – 45+

Први снег у новембру, а највише снега у јануару и фебруару

- Према нашој орјентационој дугорочној прогнози, прве снежне падавине ће бити у другој половини новембра, највероватније крајем тог месеца поготово јужније од Београда, али и у Београду. У децембру ће бити две – три снежне епизоде, док ће највише снега бити у јануару и фебруару. Карактеристика ове зиме је да ће доминирати Азорски и Сибирски антицклони, али и Медитерански циклон. Он доноси то да када дође хладан ваздух изнад нас буде доста снега. Дакле, хладан ваздух са севера и североистока Европе и влажни медитерански ваздух образују поларни фронт са снегом. Поларни, понекад и артички фронт, ће повремено таласати изнад Србије – каже Иван Ристић.

Промена циркулације у атмосфери

Од када су Ристић и Ваљаревић објавили заједничку прогнозу за јесен /зиму подаци се више од 95 одсто поклапају са дешавањима у атмосфери. Наиме, после 14 месеци натпросечних температура, крајем августа и почетком септембра дошло је до промене циркулације на Земљи, све је почело несвакидашњим поплавама у Сахари и престанком стварања урагана на Атлантику.

Балкан је више од годину дана био међу најтоплијим регионима на планети. Та промена циркулације довела је до продора хладног арктичког ваздуха у срце Европе и осим јаког захлађења и снега на планинама, услед огромне количине падавина, дошло је до поплава на скоро свим рекама које имају своја изворишта на Карпатима и Алпима.

Почетак хладнијег периода од октобра

Ристић подсећа да ће на време од октобра до краја фебруара утицати спрега Азорског и Сибирског антициклона.

 - У другој половини октобра и првој половини новембра улазимо у хладнији период. Јутарње температуре ће бити од 5 до 10 степени, а максималне између 10 и 15 степени. Појединим данима биће магловито, поготово у котлинама и речним долинама, где се магла може задржати већи део преподнева. Очекује се да у појединим данима буде и кише, а на планаинама по нека пахуља – каже метеоролог.

У новембру јача продор хладног ваздуха

У другој половини новембра са јачим продором хладног артичког ваздуха биће и пуно падавина, углавном кише, на планинама снега. Снег се крајем новембра очекује и у нижим пределима јужније од Саве и Дунава. Најниже температуре крајем новембра биће од -2 до 5 степени, а максималне од 3 до 8 степени.

Снег и пад температуре у децембру

 - У децембру ће променљиво време све више личити на право зимско. Почетком и средином месеца очекујемо два краћа отопљења са максимумима око 10 степени, као увод у долазак хладног фронта који ће донети снег у већем делу земље и пад температуре на око 0 степени. Крајем месеца ће доћи до стварања и снежног покривача тако да је велика шанса да дочекамо после ко зна колико година Нову годину у правом зимском амбијенту са снежним покривачем – каже Ристић.

Права зима у јануару и фебруару

Ваљаревић и Ристић поручују да ће „јануар и фебруар према садашњој прогнози бити прави зимски, повремено ће падати углавном снег, највиша дневна температура кретаће се од 0 до 5 степени, минимална температура у појединим данима и до -10 степени".

- Крај зиме и отопљење стижу нам крајем фебруара и почетком марта. Ова зима би могла да буде најхладнија у последњих 10 година – закључују.

Извор: Новости