Према њеним речима, када је реч о рударењу, проблематична је метода изоловања литијума из, како каже, комплексне смеше јадарита.
„Сумпорна киселина је интересантна хемикалија. За нас хемичаре, она је корисна, она је генерално корисна за добијање нових производа. Али, с друге стране, она спада у те опасне хемикалије и ако се њоме не рукује пажљиво, може бити веома, веома опасна по здравље људи“, каже Петровић, чија је експертиза органска хемија, органски индустријски загађивачи и хемија животне средине.
Она каже да и у минималној количини, и пар капи киселине може да направи велики проблем.
„Ако се рецимо сипа вода у киселину, ослобађа се велика количина топлоте и долази до прскања реактивне смеше“, навела је.
А на уверавања из компаније Рио Тинто да ће се киселина, којом ће се издвајати литијум из јадарита, загревати до 90 степени, а не на 250, како се раније гвоорило у медијима, професорка Петровић каже да то није нимало мање опасно.
„Шта се деси ако боца са сумпорном киселином стоји делимично отворена, што се дешавало у мом искуству, не затвори се боца и види се да је све кородирало у окружењу, сви метали у окружењу су кородирали. Значи, и на собној температури се дешава испаравање сумпорне киселине. Јер је та киселина изузетно хигроскопна супстанца, она упија влагу из ваздуха и самим тим долази до њеног саморазблаживања а и до повећања температуре“, појашњава саговорница.
И додаје: „Волела бих да сви они који мисле да је киселина бенигна на 90 степени, да се сви нађу у тој просторији где се она загрева ‘лагано и бенигно’ на тих 90 степени. Мени је било фасцинанто да се води полемика да ли је сумпорна киселина опасна на 90 степени. Наравно да јесте“.
А ако томе додамо и људски фактор, опасности су још веће.
„Када је реч о рударењу литијума, проблематична је та метода изоловања литијума из те комплексне смеше јадарита. За то је потребна велика количина сумпорне киселине. Када се ради екстракција, користи се огромна количина рудне стене, која у себи садржи литијум, али не увек у истој количини. Питање је колике количине сумпорне киселине је потребно. У неким ситуацијама ће остајати велики вишак те киселине. На крају крајева, та киселина неће реаговати само са литијумом, већ и са многим минералима и металима у земљи, са гвожђем, алуминијумом… Даће и друге нус појаве које ће се наћи на депонији и после тога се може десити много штошта“, нагласила је Петровић.
Објашњавајући какве су последице ако човек дође у контакт са сумпорном киселином, Петровић каже да су опасне.
„Сумпорна киселина може да доспе на више начина – и дисањем и гутањем и дермалним путем. Све то може да доведе до проблема, зависно од концентрације. Она је корозивна супстанца, нагриза метале, врши денатурацију протеина, дехидратацију. Ако се нађе на кожи, ту сагори и кожа, и памучна материја, она дакле, сагорева материјале. А ако би се прогурала, страдало би и грло, и једњак, и желудац, што може довести и до фаталних последица“, прича Петровић.
Она каже и да не верује да се сумпорна киселина као таква може наћи на јаловиштима, али да ће бити остатака у погону за екстракцију литијума.
„Питање је како ће је неутралисати. Али, верујем да ће се на тим јаловиштима наћи сулфати, а услед падавина и поплава може да се формира сумпорна киселина, због такозване хидролизе. Па сумпорни оксиди могу да оду у атмосферу и онда може да дође до додатних проблема“, појашњава.
Професорка наводи и да се сумпорном киселином третира руда која је карбонатна. „И притом се ослобађа велика количина угљен-диоксида, што може да утиче на климу у том подручју, а знамо да угљен-диоксид доводи до ефеката стаклене баште“, додаје.
Према речима Петровић, требало би да се слуша струка.
„А многи стручни људи су рекли своје, много научних радова има који већ говоре о погубном утицају рударења литијума на животну средину и на друштво уопште. Сви тврде да рударење литијума доводи до еколошких и друштвених проблема, а код нас се, видимо, то већ десило, друштвени проблеми су кренули, кренуле су размирице“, изјавила је Петровић.
Додаје и да „нажалост, многи нису свесни последица рударења литијума“.
„Јер се овај пројекат базира на многим стварима које нису научне доказане. Једино је научно доказано да је јадарит минерал, доказана је његова структура 2008. године и ниста више од тога се не зна. Што се тиче технологије екстракције литијума из јадарита, ту је све непознаница. Познати су једино негативни ефекти у тим истражним радовима, иначе, ништа више од тога није познато“, нагласила је Петровић.
И понавља да научници који пишу на тему рударења тврде да оно оставља негативне последице по животну средину, по екологију и социјалну средину.
Извор: Н1
