Шимпрага је то рекла у оквиру расправе о Извештају о спровођењу Закона о правима нациоалних мањина у прошлој години и истакла да је употреба ћирилице загарантована Уставним законом и Европском повељом о регионалним и мањинским језицима, али да српско писмо постоји само у траговима.

Упозорила је и да се на ХРТ-у последњих дуже од пет година постотак садржаја намењеног припадницима националних мањина свео на поражавајућих један посто.

Посланик опозиционог СДП Иван Рачан је рекао да извештај има пуно позитивних елемената, али је упозорио да истовремено показује да није постигнут циљ везан уз довољну заступљеност мањина у телима власти иако за то постоји законска обавеза.

Такође, упозорио је на проблем етнички мотивисаних кривичних дела и навео да их је током прошле године било пријављено 85, што представља повећање од 66.7 посто у односу на 2022., када је био евидентирано 51 кривично дело.
И Владимир Билек (Клуб националних мањина) упозорио је да је и даље код дела медија видљива незаинтересованост за догађања везана уз удружења и заједнице националних мањина. Посебно, рекао је, проблем представља однос ХРТ-а према активностима припадника националних мањина, као и за организацију посебне редакције, што је предвиђено уговором између владе и Хрватске радио-телевизије.

Ивана Мујкић (Клуб Домовинског покрета) упитала је како објаснити да расте укупан износ средстава намењених националним мањинама, али пропорционално расте и број кривичних дела мотивисаних мржњом.

Посланица десног конзервативног Домовинског покрета, који је са ХДЗ-ом на власти у Хрватској, сматра да је то тако јер се највећи део средстава издваја за Српско народно веће (СНВ), а не усмеравају се на дизање степена разумевања и подстицања интеграције, него баш супротно.

"Новац хрватских грађана троши се на подстицање сегрегације, на стварање затворених хомогених заједница, које живе у Хрватској, али, нажалост, врло често не осећају припадност тој земљи", рекла је Мујкић.

Кујунџић критиковао СПЦ у Хрватској

Посланик Анте Кујунџић из опозиционог Моста је рекао да је у прошлој години из државног буџета за потребе припадника националних мањина издвојен 71 милион евра и упитао где су резултати тих средстава.

Критикујући рад Српског народног већа (СНВ) и Српске православне цркве (СПЦ), он је рекао да они често делују паралелно:

"Један је фокусиран на церемонијалне ритуале, а други на формалну политику која не дотиче суштинске проблеме националне мањине у Хрватској. СНВ и СПЦ су заглавили између прошлости и садашњости", сматра он.

За посланика Уршу Раукар Гамулин (Клуб Можемо) данашња расправа показала је да су националне мањине, нарочито српска, пречесто предмет политикантства, предизборних кампања и скупљања јефтиних политичких поена, "држећи нас заробљене у истом наративу - опасности од српског света, као да од Домовинског рата није прошло 30 година".

БРАЋА СЛОВАЦИ ИМАЈУ ПОРУКУ ЗА БЕОГРАД: Косово не признајемо као државу, став не мењамо

Извор: Спутникпортал.рс