Учесници међународног скупа који се одржао данас поставили су себи за циљ да расветле један јако битан аспект црквене кризе у Украјини, а то је утицај Васељенске патријаршије на процесе и део трагедије украјинског народа који се тиче православља.
Сада Украјина, после Србија
Први говорник на трибини која се одржала у Центру за руске студије при Факултету политичких наука био је митрополит запорошки и мелитопољски Лука. Он није физички могао да присуствује, али је свој допринос конференцији дао пославши научни рад „Украјина као полигон за нову Унију – претње и начини превазилажења“ где се, између осталог, осврнуо и на проблеме које Српска православна црква има са неканонском Црногорском православном црквом.
У његовом раду се наводи да догађаје везане за неканонско мешање цариградског патријарха Вартоломеја и његовог Синода у украјинску црквену кризу и стварање Православне цркве Украјине многи православни јерарси сматрају делом пројекта већих размера, који за циљ има уједињење хришћанског света под руководством Ватикана и папе, а уз учешће Фанара.
На примеру Украјине, наставља митрополит Лука, Фанар остварује стратегију уједињења која касније може бити примењена на ширем нивоу. Формирање Уније између Православне цркве Украјине (ПЦУ) и Украјинске гркокатоличке цркве (УГКЦ) би касније послужило као „украјински преседан“ за уједињење православаца и католика, и то без промене догме.
Украјина у овој стратегији представља главни пилот-пројекат, а следећи циљеви могу постати Молдавија, Белорусија и канонска територија Српске Цркве у којој се планира стварање појединачних „цркава“ по угледу на ПЦУ, наводи се у раду митрополита Луке.
Митрополит је истакао да нико не може гарантовати да се са Српском православном црквом неће поступити на исти начин и да она неће запасти у сличну кризу, а као пример је дао Фанарову подршку лажној и самопроглашеној Црногорској православној цркви.
Оптужбе за јерес и прогон Московске патријаршије
Професор са ФПН-а Зоран Кинђић изнео је свој рад који се бавио оптужбама на рачун руског света за јерес. Он сматра да идеја о руској јереси уопште није основана и да се користи искључиво као оружје против Русије. Будући да такве тврдње једноставно није било могуће одбранити, прешло се на оптуживање Руске православне цркве и патријарха Кирила за ратно хушкање.
Зоран Чворовић, професор на Правном факултету у Крагујевцу бавио се темом прогона Московске патријаршије који по њему за крајњи циљ има релативизацију истине кроз релативизацију норми.
Као што НАТО води оружани рат, тако и Фанар води црквени прокси рат против Руске православне цркве.
Професор Зоран Милошевић је говорио о континуитету антируског деловања Цариградске патријаршије, професор Олег Солдат се на конференцију укључио из Бањалуке, мисионар православног европског Запада Бернар Ле Каро јавио се из Француске, а др Владимир Димитријевић из Чачка. Међу учесницима научног скупа био је и проф. др Дарко Ристов Ђого, протојереј СПЦ. Он је говорио о историји цркве у Русији и претензијама Фанара на редефиницију своје улоге међу помесним православним црквама.
Будући да је интересовање било велико, а скуп међународног карактера, поред једног дела учесника конференције и публика се такође укључивала преко интернета, а међу присутнима су били и представници руске амбасаде и руског дома.
Извор: rs.sputniknews. com
