Приоритет свих приоритета НАТО под Марком Рутеом као генералним секретаром је Украјина, каже војни аналитичар Андреј Млакар за Спутњик.

Према његовим речима, за време мандата бившег холандског премијера може се очекивати да НАТО настави да опрема, финансира, чак и потенцијално слање трупа у Украјину.

Украјина приоритет приоритета

Слање трупа дефинисано је као слање војних саветника – наш саговорник подсећа да је у оквиру Алијансе постигнут договор да тридесет и две чланице издвоје контингенте људи, наводних војних саветника који би изводили обуку украјинских трупа.

„Међутим, у Хрватској се догодио проблем, када је председник Милановић одбио да потпише указ о слању хрватских војника у Украјину. Било је наговештаја да ће то урадити и Словенија, а томе се противе и Мађарска и Словачка. Тако да остаје нејасно шта ће бити с тим“, наводи Млакар.

У приступној беседи, Руте је још навео да је приоритет да све чланице савеза почну да издвајају два одсто БДП за војне потребе. До сада, од тридесет и две чланице то раде двадесет и три, док је трећи приоритет логистика, односно „истурено базирање“, како се то назива у круговима НАТО, додаје наш саговорник.

„То је развој такозваног „војног Шенгена“, који је недавно успешно тестиран на релацији лука Ротердам-Немачка-Пољска, преко коридора Сувалки до Литваније. На то ће Руте ставити нагласак“, истиче Млакар.

Медији наводе да би евентуална победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима могла да представља проблем за НАТО. Међутим, сам Руте је изјавио да ће са Трампом имати одличне односе јер су обојица десничари и добро се познају, да његов избор за шефа Беле куће неће угрозити савез, као и да ће се наставити сарадња и са државама које нису чланице савеза.

Балкан – НАТО логистичка база

У том светлу треба посматрати односе НАТО са балканским државама које нису чланице Алијансе – Србијом и БиХ. Док у БиХ постоје политички сукоби око положаја ове државе у Алијанси, јер се Република Српска залаже за војну неутралност, проблем Косова и Метохије и обавештајно-извиђачке активности према Србији каменови су спотицања у односима између ње и западног војног савеза. Запад интензивно осматра нашу земљу са запада и са североистока, наводи Млакар.

У главном фокусу НАТО је стављање овог простора под потпуну контролу у смислу логистике, сматра наш саговорник. НАТО је недавно спровео вежбу „војног Шенгена“ кроз формирање европских војних коридора за брзи транспорт трупа, ратног материјала и борбене технике на крајњи исток. Јужни крак ових коридора почиње од грчке луке Александрополис, у којој је пре неколико година формирана америчка база.

„То је одскочна даска за транспорт трупа на исток Европе, највише у Румунију и Бугарску. У Бугарској су Ново село и Граф Игњатијево највеће војне базе у Бугарској, а у Румунији ће их бити укупно шест. Поред Констанце ниче највећа ваздухопловна база, која ће бити већа и од Рамштајна, тако да ће покривати исток Украјине , Црно море и Кавказ“, објашњава Млакар.

Један од коридора водио би и Дунавом до Црног мора и ту поново долазимо до Србије, додаје он. НАТО Србију жели као простор преко кога може несметано да пребацује трупе на исток. Према данас важећим споразумима, савез може да транспортује трупе преко Србије, али само за потребе мисија у БиХ и на Косову и Метохији.

Зато НАТО различитим врстама притисака жели да постигне овај циљ. Са једне стране, зато се и врше извиђачко-обавештајне активности, а са друге се настоји да се и Србија и БиХ у НАТО укључе неприметно, кроз разне активности, као што су војне вежбе и сарадња. Србија је у томе веома опрезна и са НАТО спроводи вежбе које се тичу мировних мисија ЕУ.

Пропаганда приоритет међу Србима

Србију у седишту Алијансе сматрају индиректном претњом зато што не признаје независност Косова и Метохије. Ово нарочито истиче генерал Кристофер Каволи, командант америчких снага у Европи. А што се Косова и Метохије тиче, НАТО ће и под Рутеом наставити политику коју је водио и до сада, а која подразумева и јачање тзв. Косовских безбедносних снага и њихово претварање у војску.

Међу приоритетима НАТО када је у питању наша земља није толико војна сарадња, колико је пропагандна активност, с обзиром на непопуларност Алијансе међу грађанима Србије. У ту сврху врше се разни притисци на медије и аналитичаре који не одговарају потребама НАТО-а, оцењује Млакар.

Прочитајте ОВДЕ шта је Путин рекао о новим руским дроновима

Извор: Спутњик