Горко су се Срби, и са севера КиМ и они који живе по гетима јужно од Ибра, насмејали ових дана на изјаву тзв. косовског премијера Аљбина Куртија који је у исповести на Џексон школи глобалних послова Универзитета Јејл у Конектикату у САД рекао како он, ето, жели да "Срби на Косову буду срећни", али да код Срба нема жеље да прихвате плодове његове већ четворогодишње власти.
"Која црна наша срећа? За срећу је потребна слобода, потребан је мир, потребна је нада, извесна будућност, потребна је сигурност, безбедно окружење за нашу децу, а шта ми од тога имамо? Ништа! Слушајући Куртија, рекао би човек да ми овде имамо све али да смо незахвални на томе, да нам је обезбедио све услове за срећан живот, а ми, уствари, немамо ништа, ми се овде боримо за голи живот и опстанак", прича Милован Т, Србин из Звечана, забезекнут просто питањем РТ Балкан "да ли је срећан под влашћу Аљбина Куртија".
Према речима премијера привремених приштинских институција, "Срби на Косову осећају олакшање од криминалних структура" али Куртија брине што у српској заједници "нема ни среће ни ентузијазма због тога", да нема ни "ентузијазма за косовски систем". Истовремено, у разговору на Јејлу, Курти је Србе који су крајем маја прошле године протестовали због упада специјалаца у зграде општина на Северу назвао просто "руљом".
"Специјалци који говоре само албански под нашим прозорима, патроле на улици, дуге цеви, неки и под маскама... Кад пођемо само до Звечана, пар километара од Митровице, чека нас барем једна, ако не и две или три контроле, претреси, шиканирања... На путу до Лепосавића је по злу чувени пункт код Бистричког моста на коме су пре само који месец пуцали на наше сународнике, ту су већ претреси много озбиљнији, могу да се добију и батине ако човек каже једну реч", описује "срећан живот" Срба на Косову, један од наших саговорника из Северне Митровице који је, како каже, толико "срећан, безбедан, пун наде и ентузијазма за косовски систем", толико се слободно осећа, да ни за живу главу не пристаје да му објавимо макар име и прво слово презимена.
Причају јутрос наши саговорници са Косова и Метохије, и са Севера и из гета јужно од Ибра и данима могу набрајати и описивати свој "срећан живот" под Аљбином Куртијем у Звечану, Лепосавићу, Зубином Потоку или у Лапљем Селу, Сувом Грлу, Грачаници...
"Најпре смо се супруга и ја баш онако слатко насмејали кад смо на неком порталу видели тај наслов, како 'Курти жели да Срби на Косову буду срећни'. Онда смо заћутали, погледали се и само што нисмо заплакали. Која наша срећа? Не смемо дете да пустимо из стана на улицу, бојимо се провокација оних који прелазе преко моста на Ибру и свако поподне су на шеталишту. Како ујутру, кад ћерку поведемо у школу, први разред је, да јој објаснимо због чега ти људи у униформама са пушкама стоје код споменика Кнезу Лазару. Ми смо срећни људи кад ујутру до школе не налетимо ни на једну њихову патролу", прича један од наших саговорника из Северне Митровице.
Заиста, на шта се данас свела срећа Срба на Косову и Метохији?
"Препишу нам лекари у КБЦ у Северној Митровици лекове за три месеца, одемо до Рашке или Врања, до Новог Пазара, подигнемо лекове, а у повратку срећни смо ако их пренесемо преко Мердара, Брњака или Јариња а да нас не претресу и да нам их не одузму. Срећни смо кад купимо у Рашки или Врању неку саламу, паштету, месни нарезак, паковање јогурта или млека па прођемо преко прелаза без претреса, одузимања", набрајају наши саговорници.
Срећни су, кажу, кад у Митровици или Звечану, по енклавама јужно од Ибра прође дан а нико не буде ухапшен, оптужен за ратни злочин или угрожавање уставног поретка, напад на међународне снаге. Или, кад не стигне вест да је неко од Срба осуђен на вишегодишњу робију, уз два сведока Албанца.
"Срећни смо кад из Северне Митровице одемо 60, 70 километара до Рашке, Пазара, Врања, по плату, а тамо у банци не буде велика гужва. Па смо срећни кад кренемо у централну Србију или из централне Србије на Косово а на Јарињу или Брњаку нису километарске колоне па не морамо да чекамо сатима. Срећни смо и кад прође један једини дан без најава из Приштине о насилном отварању моста на Ибру, или о преузимању, заузимању школа и болница. Срећни смо кад прође ноћ без експлозије, без пуцњаве, кад прође дан а да на шеталишту не видимо њихове министре како се шепуре окружени специјалцима са дугим цевима, настављају о својој "срећи", Срби из Северне Митровице са којима смо данас разговарали.
Па даље, срећни су, причају, они којима није експроприсана, отета њива или ливада за неку од полицијских, у перспективи војних база на северу КиМ. Срећни су и они којима неће наредних година нека од база нићи у селу, под прозором па ће сваког дана убудуће морати да гледају специјалце, оклопна возила, сандуке са муницијом, бодљикаву жицу.
"Срећни" су и што на својим возилима имају регистрације са ознаком лажне државе и возачке дозволе земље коју не признају.
"Срећни смо кад пређемо Бистрички мост а да нас не зауставе и не пребију или, кад на мосту не пуцају на нас. Срећни смо јер нам деца у школама још не уче како је Милош Обилић био Албанац и како су наши манастири, уствари католички. Срећни смо и кад на суду успемо да повратимо имовину коју су нам отели комшије, стан или њиву, а кад заузврат не будемо ухапшени и не добијемо оптужницу за ратни злочин. Срећни смо и кад Албанци, комшије, за њихове празнике, Дан заставе итд, из свих врста оружја пуцају само у ваздух, 'срећни' смо и што Косово добија војску у коју ће вероватно звати и нашу децу. Ма, пресрећни смо због свега", ређају дефиниције и разлоге за срећу, што стварно што иронично, наши саговорници са севера и југа КиМ.
И, могли би, кажу, овако да набрајају до сутра. Шта све Србе на Косову чини срећним!
"Да не заборавимо, срећни смо и када одемо на гробље, у јужну Косовску Митровицу, или на неко гробље наших предака јужно од Ибра, и кад тамо, међу поломљеним и отвореним гробовима, у трави, шибљу, на крају, после дуже потраге, ипак, нађемо гроб неког нашег најмилијег. Ето, на то се, записао је давно неко, свела срећа нас Срба на Косову и Метохији", каже један од саговорника.
"А што се тиче Куртија и његове тврдње како жели да Срби на Косову буду срећни, наша велика срећа била би, али заиста, без обзира што би трајала тек неколико тренутака, да он оде, и да нас остави на миру, да престане да нас усрећује", поручује јутрос један од Срба са главног шеталишта у Северној Митровици на коме, локал по локал, полако али сигурно заузимају комшије Албанци.
ВЕЛИКИ ГУБИЦИ ЗА КИЈЕВ! Угледар скоро скроз очишћен од украјинских снага
Извор: Рт.рс
