Јединство у Европској Унији не постоји, али лидери ЕУ чланица константно покушавају да воде политику као да постоји консензус око кључних питања, док раздор постаје из дана у дан све већи. Мађарски лидер Виктор Орбан је најбоља слика онога што се дешава тренутно у евроатлантском савезу, тј. Европској Унији.
Данас је никад видљивија истинитост речи и поруке Виктора Орбана од пре неколико година да се људи више не деле или везују једни за друге по политичком, идеолошком или неком националном кључу, већ по антрополошком кључу. Постоје оне нације којима је до људског достојанства и основне људскости и она друштва и нације којима достојанство човека и људскост нису на првом месту.
На једној страни су народи конзервативнијег схватања света и живота који разумеју погубност “американизације” Европе и који хоће јединство у Европи и снажну слободну Европу кроз праведно јединство “суверених и слободних нација” и то је оно што представљају земље као што су Русија, Мађарска, Словачка, али и Србија која својом традицијом и изграђеним темељем и коренима у политици очувања традиције и изворних вредности као смисла свега ни не може да промени курс, јер би то значило својеврсно “политичко и општенационално самоубиство” и поништавање саме основне суштине српског идентитета.
На другој страни су нације материјалистичког духа које су дубоко интегрисане у “атлантизам” и сматрају циљем свог политичког деловања да буду што већи део структуре којом јасно и немилосрдно царује Вашингтон, а велики број нација на тој другој страни носи и лошу карму проклетства савезништва са Адолфом Хитлером.
Најпростији угао гледања на ствари одговара на питање резултата молдавског референдума.
Резултати спољне политике ЕУ и како то Молдавци виде...
Против приступања Молдавије ЕУ на референдуму је гласало 51,5 одсто бирача, а за 43,75 одсто, саопштила је Централна изборна комисија након обраде 50,1 одсто узорка.
Осим тога, у избору шефа државе, након обраде 50,11 одсто узорка, предњачи актуелна председница Маја Санду, која се кандидује за други мандат, која је добила 35,56 одсто гласова.
На другом месту је бивши генерални тужилац Александар Стојаногло са 29,31 одсто.
У Молдавији су у недељу одржани председнички избори, шеф републике је биран на четири године.
Такође, на данашњи дан одржан је референдум на коме су грађани морали да одговоре на питање: „Да ли подржавате промену Устава како би Република Молдавија ушла у Европску унију?“
Оба избора су сматрана валидним, пошто је излазност за сваку од њих премашила потребну границу од 33,3%.
Од првих сати гласања у Молдавији сазнало се за многе прекршаје током његовог спровођења. Како је увече појаснио опозициони блок Победа, политичке снаге су забележиле више од 200 прекршаја, укључујући незакониту кампању, притисак на бираче, присуство полиције на бирачким местима, оштећење и фотографисање гласачких листића, пишу руске РИА Новости.
Молдавија је пољопривредна земља са око 2,5 милиона становника, а покушава да прекине везе са Москвом и приближи се ЕУ од руске инвазије на Украјину 2022. године, тумачи се у одређеним медијима и анализама.
Прочитајте ОВДЕ о борбама код Селидова
Извор: Правда / Србија Данас / Н1
