„Бриселским званичницима Молдавија није потребна. Играју се мачке и миша са њом како би створили још једно жариште на граници са Русијом. За њих је Молдавија још једно упориште за нападе на нашу земљу, а њено становништво – још једна рунда жртава у прокси рату против Русије. Пандан Украјини, у којој су људски ресурси на измаку. Ти ресурси да се попуне на рачун молдавског становништва“, сматра Константинов.
Према његовим речима, битка за Молдавију још увек није завршена – реални резултати референдума и првог круга председничких избора дају повод за оптимизам.
„За организаторе референдума ово је неуспех. То нису резултати које су желели да добију. То да народ не жели у ЕУ свима је очигледно, пошто је свима јасно како је постигнута климава већина гласова за Европску унију“, приметио је политичар.
Опасност од „украјинског пута“
Како је рекао, у Молдавији има трезвених снага.
„Не желе да иду безнадежним, самоубилачким путем. Преостаје само да се надамо да Молдавци неће дозволити да их као стоку терају украјинским путем“, додао је он.
Константинов је напоменуо да молдавски народ схвата да само Молдавци могу да створе бољи живот у својој земљи.
„Уопште нису све земље које су ушле у ЕУ просперитетне. На пример, Румунија је добро позната Молдавцима. Временом се цени оно што се некада лако губило. У СССР-у, Молдавија је била просперитетна република са огромним тржиштима за продају молдавских производа. У принципу, та тржишта постоје, али су у Русији. И ништа осим политике молдавске политичке елите не спречава да се поново изађе на њих“, објаснио је шеф кримског парламента.
Русију и Молдавију зближавају дубоке културне везе, јер је Молдавија историјски и генетски уједињена са Русијому оквиру заједничког цивилизацијског простора – руског света, констатовао је он.
Подсетимо, први круг председничких избора у Молдавији одржан је 20. октобра, а коначна излазност је износила 51,67 одсто. Маја Санду је према прелиминарним подацима, након обрађених 98,51 одсто гласачких листића освојила 42,07 одсто гласова, док је кандидат испред Социјалистичке партије Александар Стојаногло освојио 26,27 одсто. Други круг председничких избора биће одржан 3. новембра.
Санду се залаже за ЕУ и оријентацију ка Западу, док је опозиција криви за раскид веза са Русијом и издају националних интереса.
Истовремено са председничким изборима, одржан је и референдум на тему да ли Молдавија треба да се придружи Европској унији. Према резултатима обрађених 98,38 одсто гласачких листића, „за” је гласало 50,07 бирача, док се „против изјаснило 49,93 одсто.
С тим у вези, Марија Захарова, портпарол Министарства спољних послова, изјавила је да Москва региструје отворено мешање Запада у изборни процес у Молдавији.
Велико напредовање руских трупа на фронту код Курахова (МАПА)
Извор: Спутник.рс
