Коментаришући за Спутњик последице потенцијалног уласка Србије у БРИКС односно могућност балансирања између евроатлантског пута и сарадње са БРИКС-ом, професор београдског Факултета политичких наука и директор Центра за студије Азије и далеког истока Драгана Митровић објашњава да би се најбољи одговор на таква питања дао кроз референдум.

Србија више од 20 година наводи приступање Европској унији као своју стратешку оријентацију, упркос томе што је подршка становништва значајно опала и сада износи мање од оне подршке која постоји за приступање БРИКС-у.

Грађани Србије, објашњава наша саговорница, нису у потпуности упознати ни са радом ЕУ, а камоли са БРИКС-ом, али оно мало шта су чули – звучи им добро. Они виде позитивне стране свега новога што нуди мултиполарни свет, као и оно шта привлачи све земље које желе да постану чланице.

По мом мишљењу, требало би расписати референдум са питањем да ли грађани Србије желе да уђу у ЕУ, јер ипак бројке показују да они већински нису за то. Европска унија има своје евроатлантистичке и сличне вредности и ту се Србија налази у незгодној ситуацији у том смислу што иако стално истиче да није чланица и да не мора до краја да се усаглашава са спољном политиком ЕУ – трпи притиске, рекла је Митровићева за Спутњик.

Било је покушаја

Митровићева подсећа да је постојало прво интересовање Грчке за придруживање или бар прилазак БРИКС-у, а каже да сигурно постоји и одређено интересовање других земаља попут Аустрије. Та земља првобитно је била заинтересована за сарадњу са Кином, међутим, реакција Брисела била је толико жестока да је не само Аустрија одустала, већ се и Кина обавезала да неће више у тај формат укључивати земље чланице. Индонезија је такође желела да се приближи БРИКС-у и требало је да се нађе на листи земаља које су примљене у Јохансебургу, међутим, и та идеја је због притисака пропала.

У свим актуелним гибањима, надметањима, геополитичком такмичењу, актуелним ратним сукобима, страху од избијања глобалног нуклеарног сукоба и велике подељености која постоји у свету, свако приближавање некој другој групацији постојећи центри моћи доживљавају као изазов и као нешто што би желели да спрече.

Србија би, објашњава професорка Митровић, била много мање важна и много мање утицајна земља јер би се нашла под још већим притисцима него што их сада трпи. Ипак, њено је мишљење да све наведено не би требало да заустави Србију у налажењу постојеће могућности за сарадњу са БРИКС+ где би постала земља посматрач или партнер и где би могла да сарађује у свим могућим форматима који њој одговарају, не само зато што је дужна да спроводи своју сувереност и да се стара о власититим интересима, већ, како каже Митровић, зато што је приступање ЕУ на дугачком штапу, а мале су шансе да ће се до њега икад доћи.

Говори се о лошој ситуацији унутар ЕУ, о кризи у ЕУ, а многи јој не виде никакву будућност, па не би било претерано мудро да се Србија очајнички држи за брод који тоне, а да себи унапред одузима могућност за придруживање групацији која представља будућност човечанства.

Пример Турске

Турска је једна од земаља које се опрезно приближавају БРИКС-у, али је такође и земља чланица НАТО. Ако њој полази за руком да седи на „две столице“, зашто би Србија муку мучила одлучујући се за само један спољнополитички правац? Митровићева каже да је одговор једноставан и да Турска има велику предност првенствено због свог географског положаја, силних војних база на средњем истоку и због тога што је јако важна за НАТО. Она има могућност да поставља услове и предуслове какве хоће, јер би НАТО без Турске био на великом губитку.

Турска је у позицији да за себе извуче много више и то је држава која игра на различите карте, увек првенствено следећи властите интересе. На тај начин она је постала држава којој се никада не може веровати до краја, али је она ипак прилично лојалан члан НАТО. Због географске и геополитичке важности за НАТО њој се штошта толерише, па чак и ово сад флертовање са БРИКС-ом, иако би сарадња са БРИКС+ Турској веома погодовала.

Узимајући у обзир бројне турске војне акције које се спроводе у неколико земаља средњег истока, утицај Турске и помагање различитим екстремистичким исламским организацијама, Митровићева подвлачи да не би баш ни све постојеће чланице радо виделе Турску у БРИКС-у. Ипак, закључује она, турски маневарски простор далеко је већи од маневарског простора Србије, управо зато што проистиче из велике важности коју Турска има за НАТО и Србија се никако не може поредити или угледати на њен пример.

Прочитајте ОВДЕ о уговору у Бору којим је власт легализовала загађивање околине и здравља људи

Извор: Спутњик