У разговору за ТВ Нова наглашава да је за одобравање пројекта Јадар неопходно добити “четири зелена светла”, у домену екологије, економије, политике и етике/морала, а ми немамо ниједно. Такође, истиче, да су они који подржавају пројекат плаћеници Рио Тинта, да немају научни кредибилитет, а властима које форсирају копање литијума би судио за велеиздају јер њихово залагање подстиче сумњу у нетранспарентне токове новца.

Саговорник, који је и доктор наука филозофије, упозорава на несагледиву еколошку и економску штету, коју ће претрпети наша земља, уколико дозволимо да Рио Тинто спроведе пројекат Јадар, који заговара власт, али и, како истиче, поједини научници без кредибилитета.

“Да би се одобрио пројекат овог типа, потребно је да се добију четири зелена светла. Прво је из области екологије. То значи да еколошка штета буде прихватљива у односу на финансијску добит. Потом из економије, тачније да пројекат има економског смисла, без обзира на еколошке последице. Затим су ту политика и етика”, наводи Тадић.

“Што се тиче екологије, пројекат Јадар нема зелено светло, зато што је копање рудника на тој локацији, пре свега, фактор ризика за изворе пијаће воде, у количини која би, како је и професор Зоран Стевановић недавно истакао, могла да подмири потребе три Београда. Вода, у светлу климатских промена, постаје непроцењив ресурс, па сама помисао да би због егзистенције рудника некаквог литијума, требали да доведемо у питање изворишта воде је недопустива”, наглашава Тадић, који је два пута завршио постдокторске студије, прво у НАСА, а потом и на Карнеги институту за глобалну екологију.

Бедна рудна рента

Ипак, поред еколошког разарања, економски фатор је, каже он, можда и важнији.

“У Србији је рудна рента 3,5 до 5 одсто, а погађа се ад хок. Замислите сад да не постоје еколошки фактори овог пројекта, већ да је анализиран само из правца економије. То значи да бисмо довели у питање давање лиценце за експлоатацију литијума или било чега другог, како бисмо извукли само три одсто за рудну ренту. У Румунији и Бугарској рента је 12,5 одсто, у Русији 23, у Норвешкј 28, а у Чилеу преко 40 одсто. Жртвовање рудног налазишта, без обзира на еколошке ефекте за три одсто, нико нормална не би прихватио. Иза нас ће живети неке нове генерације, можда ће се економија променити, па где ми то онда журимо са експлоатацијом?”, пита овај светски признат научник.

Политика је, ипак, најосетљивији терен.

“Ми смо, као земља, под притиском Европске уније, која настоји да буде независна од Кине по питању литијумских извора. Чекамо 25 година да уђемо у ту Унију, поред свега што смо до сада урадили. Отето нам је Косово, где нам је остало 65 одсто рудних богатстава, а ЕУ је имала улогу у томе и сад сматрају да имају морални кредибилитет да од нас траже да им дамо Јадар и тамошња налазишта. Мислим да им ништа не дугујемо и да као народ немамо обавезу да им дамо да нам експлоатишу земљу”, наглашава Тадић.

Сва четири “зелена света” су проблематична.

“Етичко питање поменуто у репортажи ‘Јоурнал Сциенце’, која је објављена апропо нашег рада о последицама копања литијума, је да становништво Јадарске долине није уопште интегрисано у овај процес, да они нису ни о чему правилно обавештени. Такође је спорно питање ‘колико вреди земља’, односно да ли бисмо за било коју цену продали и један комадић своје земље?”, пита он.

Упитне суме новца и „квази“ научници

Ако станемо на пут копању литијума у Јадру, власт упозорава да ћемо морати да платимо “милијарде евра”.

“Уговори са Рио Тинтом нису стављени на јавни увид и ми сад не можемо да коментаришемо да ли су и колико новца они уложили у истраживања у Јадру. Ти радови нису нимало јефтини, али Рио Тинто је све радио на свој ризик или на основу неких уговорних права са српским властима, о којима ми ништа не знамо. У истраживања су, према неким проценама, уложили око 650 милиона евра, а власт помиње цифру од неколико милијарди за обештећење, што је све нагађање”, каже наш саговорник.

Он истиче и да су научници који подржавају копање литијума плаћеници и да немају научни кредибилитет.

“Кад год се расправљало о изјавама дела стручне јавности, који је наклоњен пројекту, постављало се питање да ли су то људи који су били укључени од стране Рио Тинта или Владе Србије, па имају финансијски или други интерес. Ја, на пример, немам никакав финансијски интерес, као ни колеге са којима сам радио студију. Све што смо до сада рекли и објавили је из личних убеђења. Они који прихватају пројекат, су људи које је Рио Тинто у прошлости плаћао. Ти наводни стручњаци углавном немају научни кредибилитет да говоре о пројекту. Довољно је да одете на ‘ResearchGate’, укуцате име научника и видите у резултатима колико је радова објавио, колико је пута био цитиран и слично. Кад укуцате имена људи који су заговорници пројекта Јадар, све ће вам бити јасно”, објашњава Тадић.

Проблем са копањем литијума у Јадру је што не постоји сличан рудник у свету, због чега је ризично пристајати на непроверене методе рада.

“Ово би био први пут у историји света да се вади литијум из јадарита, а у питању је минерал јединствен по свом саставу. Људи из Рио Тинта нису тражили литијум када су дошли у Јадар, већ бор. Онда су пронашли јадарит и литијум, што је преко ноћи постало интересантније. Потом су развили посебан технолошки поступак за вађење литијума из овог минерала, а тек у јулу ове године су добили патент. Међутим, сам патент не даје никакве гаранције да тај поступак нема штетности”, прича Тадић.

Отровна јаловина остаје у наследство будућим генерацијама

Овај поступак за екстракцију литијума би први пут био коришћен у Србији.

“Литијум би код нас требало да се добија на јединствен начин у свету, а питање је где су они тестирали тај поступак, кад нигде овако нешто не постоји. Ми сад треба да верујемо да ће поступак да ради како они кажу, да им верујемо на реч. И шта ако дође до земљотреса, поплава, шта онда да радимо. Литијумска јаловина, односно јадаритска, која остаје иза тог рудника садржи високе проценте литијума, арсена и бора. Треба знати да је бор инсектицид, што значи да ћемо направити брдо инсектицида на бази бора, али и мишомора, на бази арсена. Правимо брда токсичне јаловине и треба да верујемо да ће та депонија, како научници који заговарају пројекат кажу, бити безопасно ‘киндер јаје’, које је пуно је мишомора и инсектицида”, наглашава Тадић.

Квази стручњаци које форсира власт, на упозорења од опасне јаловине, дају контрааргуменете који су бесмислени.

“Они тврде да су сви делови тог рударско-геолошког процеса и поступка већ познати и употребљавани на другим местима. Мој одговор њима је да је исти случај био и у Чернобилу. И тамо су делови одређеног поступка већ коришћени”, каже српски научник са Берклија.

Властима које наводе народ да прихвати пројекат који је опасан по здравље, треба судити, сматра он.

“Треба као генерација да се запитамо шта као тековину остављамо будућим генерацијама, инсектициде, мишоморе и јаловину. Економија знања је будућност, а прича да је рударство будућност Србије је будалаштина. Властима које су постигле договор са Рио Тинтом и који заговарају овај пројекат, судио бих за велеиздају. Све ово је неприхватљиво, а њихова борба за пројекат само подстиче сумње да су неки нетранспарентни токови новца у питању. Оно што српска власт ради је надреализам, која се не среће ни у сатиричним часописима”, закључује Јован М. Тадић.

Подсетимо, о последицама копања и експлоатације литијума и јадарита, осам српских научника објавило је научни рад “Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији”, у часопису Сциентифиц Репортс, који припада групи часописа “Натуре”. Они су детаљно, кроз научне доказе, указали на штетност експерименталног бушења у Јадру, по околину и здравље људи.

Научници су узели узорке земље око бушотина, које је ископао Рио Тинто приликом истраживања терена, и на основу анализа извели закључке о несагледивој штетности потенцијалног рудника. Иако се Рио Тинто жалио научном часопису на поменути рад, анализе и закључци српских научника су потврђени, а жалба ове међународне корпорације – одбијена.

Извор: Данас