"Потребно је да одмах скупите око стотину жена, дјеце и старијих људи из котара Војнић. Кад их сакупите јавите ми одмах". Овако дословце гласи "брзојавка", односно телеграм број 424, који је заповедник Усташке надзорне службе Еуген Дидо Кватерник послао "управитељу радног логора" Јасеновац Максу Лубурићу. Телеграм се сада налази у Музеју жртава геноцида у Београду.
Према речима директора овог музеја Бојана Арбутине, то је први овакав документ у њиховом поседу у ком се помиње Лубурићево име и из ког се види да Кватерник од њега тражи хапшење жена, деце и старих – дакле, цивила. У ћошку "брзојавке" налази се карактеристично усташко "У" и печат Независне Државе Хрватске.
"Телеграм смо, уз још неке артефакте, добили недавно као поклон од једног нашег човека, колекционара из Беча. У питању је редак документ. Овај човек прикупља различиту грађу везану за историју српског народа, а Беч је тренутно град са најразвијенијим тржиштем када је у питању заоставштина из Другог светског рата. Надамо се да ћемо ускоро доћи и до нових артефаката везаних за стрељања у Крагујевцу и Краљеву, као и за офанзиву на Козари", објашњава Арбутина.
Осим овог телеграма, међу поклонима бечког дародавца нашла су се још два из Јасеновца, којима је употпуњена колекција добијена прошле године од Историјског музеја Србије. Други телеграм, број 732, датира из 1942, такође га шаље Усташка надзорна служба, али овога пута Заштитном редарству у Бањалуци.
Њиме се налаже да треба "све заробљенике партизане кратким путем упутити у Јасеновац на градњу насипа, а попис накнадно доставити". У Музеју истичу да је за усташе појам "партизан" био врло растегљив и обично је обухватао и цивиле, без обзира на пол и старосну доб.
Трећи телеграм управитељ Уреда 1 Усташке надзорне службе, извесни Павер, шаље у логор на Старом сајмишту, Управи Испоставе жупске редарствене области, "на руке управитеља Ивковића". Он носи број 621, датира такође из 1942. и њиме Павер Ивковића обавештава следеће:
"Након борби у Козари сакупљено је неколико тисућа жена и дјеце у борби изгинулих партизана. Замолити хрватског конзула у Београду Никшића да најажурније испита могућност преузимања ових жена и дјеце по влади генерала Недића. Најажурније поступити и известити о резултату."
Усташка надзорна служба је, иначе, била обавештајна, контраобавештајна и политичка полиција у НДХ, стожер прогањања "непријатеља" новонастале квислиншке хрватске државе.
"На поклон смо добили и дрвену табакеру, од ораховине, на чијем поклопцу је са унутрашње стране угравирано 'Јасеновац 1942.' Припадала је југословенском вајару Славку Брилу, који је био заточен у јасеновачком логору и тамо изгубио живот почетком 1943. године", објашњава Арбутина.
Брилова супруга Алиса депортована је и убијена у логору Ђаково. Поклон употпуњује и бон за исхрану из логора Јасеновац, за јануар 1942, на име заточеника Обрена Стојића, логорашки број 1243, са оригиналним печатом НДХ. На бону су сви дани прецртани, што говори да је Обрен Стојић тог јануара био жив. Његова даља судбина је непозната.
Сви ови артефакти наћи ће се у збирци предмета, као саставном делу будуће сталне поставке Музеја жртава геноцида.
У збирци историјских предмета, између осталог, налазе се спискови жртава и изјаве сведока злочина почињених над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату и нарочито НДХ.
Међу њима су цигла из зида јасеновачког логора, са ознаком БЧ (Бачићева циглана; припадала је српском хуманисти, и у њој је направљен део логора), затим део логорске жице са острва Паг, минђушице Радмиле Радоњић, старе око две године, која се нашла на списку козарачке деце коју је спасла Диана Будисављевић, али је убрзо преминула, па столица учитељице Стане Арнаут, брутално мучене и убијене у Пребиловцима, нацистичка табла из Баната с поруком "Јевреји су овде непожељни" итд.
УКРАЈИНА У ПРОБЛЕМУ: Кијев постаје изузетно нервозан због ситуације на фронту
Извор: Рт.рс
