Србију је на седници представљао министар спољних послова Марко Ђурић. Он је у говору затражио брзу реакцију Савета безбедности после низа једностраних и опасних мера Приштине. Ђурић је нагласио да кршење људских права и једнострани порези режима Аљбина Куртија стварају климу страха и нестабилности и истакао да је насиље над Србима на КиМ ескалирало и достигло алармантан ниво.
Косовска министарка спољних послова Доника Гервала Шварц, са друге стране, поновила је оптужбе на рачун Србије и изнела тврдњу да на Косову не постоји дискриминација над било ким и да у покрајини постоји највећи могући ниво заштите мањинских права у Европи. Гервала је протестовала и због употребе назива Косово и Метохија.
О седници у Савету безбедности УН за Еуронеwс Србија је говорио политиколог Огњен Гогић, који је пре свега нагласио да одржавање седнице и начин на који су стране представљене показује да питање статуса Косова још није решено.
"У Савету безбедности, као што смо видели, представница Приштине, министарка спољних послова, је представљена само својим именом и презименом. И она за Савет безбедности, односно Косово за Савет безбедности, није субјект међународног права. И то је заправо један врло значајан показатељ, али то је такође можда и узрок ове кризе коју имамо. Значи, управо то су ствари које Приштина жели да промени, то је да једног дана буде представљена тамо као субјект међународног права, односно као међународно призната држава", рекао је Гогић.
Када је реч о порукама које су се могле чути и на самој седници, као и на основу извештаја, Гогић каже да је то порука да се вратим дијалогу.
"Та порука је заправо праћена и у самом извештају, а и у самим обраћањима амбасадора тим указивањем на једностране акције Приштине. Заправо, оне су препознате као узрочник ове актуелне кризе на Косову. Тако да то је можда добро за српску страну, што нису препознате две стране као оне које доприносе дестабилизацији, већ те једностране акције Приштине, некоординисане, које се побрајају врло исцрпно у извештају", додао је политиколог.
Како је нагласио, како и они амбасадори који долазе из држава које су наклоњене Косову, а то су Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе, и они су на крају такође указали на те једностране акције које, све и да су легалне, како они кажу, доприносе нарушавању положаја српског становништва, српске заједнице на Косову.
Када је реч конкретно о речима Гервале и Марка Ђурића, Гогић истиче да су ту пале тешке речи и да су то ствари које се никада неће чути у Бриселу.
"У Бриселу се ове стране праве фине. Дакле, они као да увек дочекају Савет безбедности као позорницу, где изађу са најекстремнијим оценама. И ту, опет не желим да избегнем одговорност, мислим да је ту отишла даље представница Косова", рекао је он.
О извештају је у УН говорила и шефица мисије УНМИК Каролина Зијаде и она је рекла да је дијалог Београда и Приштине кључан за решавање свих питања, укључујући и оснивање Заједнице српских општина. Она је рекла да је ситуација крхка, а напредак спор. На питање коју тежину има све што она изговори, Гогић каже да се и он пита у којој мери све то има ефекта.
"Дошло је до разумевања од стране међународне заједнице о узорцима актуелне кризе на КиМ. Да ли из тога произилазе неки ефекти, то се и ја питам, ја их не видим", каже Гогић.
Говорећи о седници, директор Радија КиМ Исак Воргучић каже за “Еуроњуз Србија” да је Зијаде прилично тачно описала ситуацију на Косову, али нажалост без потребног навођења детаља и примера што би дало тежину извештају.
"Нажалост УНМИК последњих година се врло слабо види у свом раду и на северу и у осталим деловима Косова, како та мисија није замишљена као посматрачка мисија, то није ОЕБС, то је мисија која би морала да има своју активнију улогу, пре свега због значаја Уједињених нација према Косову и због иницијалне улоге и одговорности коју су преузеле на себе Уједињене нације. Међутим, овај извештај говори о томе да је ситуација заиста крхка, да је на ивици насиља, малтретирање од стране полиције је свакодневно, пре свега на северу. Имамо недавно пребијање Милоша Суботића, имамо и недавне извештаје о многобројним сексуалним узнемиравањима жена...", наводи Воргучић.
Како је додао, оно што би било неопходно на Косову, то је да неко нешто предузме, а по свој прилици ту је једина међународна заједница јер Београд нема ингеренције да било ко од београдских званичника дође на Косово.
"Мора да тражи дозволу од Приштине, а Приштина у вези са тим прави проблеме и рестрикције и забрањује многим званичницима долазак на Косово због њихових активности и изјава. Тако да је ту једина међународна заједница која је до сада само слала саопштења, на неки начин негодовала због једноставних акција Приштине, али ништа иза тога није предузето, осим санкција које су уведене Косову на нивоу ЕУ, али то се не види, не осећају се последице тих санкција, па с тога Приштина вероватно сматра да је то небитно и да могу да наставе по старом", рекао је он.
Министар Ђурић затражио је одржавање избора на северу КиМ, повлачење косовских снага из илегалних база на северу и формирање ЗСО. На питање од кога и од чега зависи све ово, Воргучић каже да све зависи од Приштине.
"Од тренутка када су најјаче светске силе Запада дале независност Косову, од тог тренутка они сматрају и понашају се у складу са тим да је то независна држава, да они могу да одлучују независно и да више не постоји онај корак недовршене независности када је ту међународна заједница још увек могла да се пита нешто. Сматрам да је то била погрешна одлука, да се прескочило неколико битних корака и да су се проблеми који су и тада постојали у Приштини према мањинама једноставно гурнули под тепих и да без обзира на то што су и тада вероватно видели и знали да је Косово неспособно да те проблеме реши и да се својим мањинским становништвом суочи онако како треба, а то је као са својим грађанима, а не као са грађанима другог реда и онима који нису ту пожељни", закључио је Воргучић.
Прочитајте ОВДЕ о великом нападу на Трудовој
Извор: Еуроњуз Србија
