Хоће ли бити боље, или горе?
У протеклом периоду било је много процена шта би за Западни Балкан значила победа досадашње америчке потпредседнице и десне руке Џо Бајдена Камале Харис, а шта тријумф Доналда Трумпа, но углавном су се мишљења сводила на то да би прозападне снаге које теже ЕУ-у и НАТО-у углавном прижељкивале победу Харис, а оне друге, које се често називају „проруским“, „аутократским“ или „дестабилизирајућим“ – Трампов повратак у Белу кућу, указује Ал Јазеера Балканс.
Шта ће се десити и чије су прогнозе биле тачне, остаје да се види, јер историја показује да предвидивост на политичкој сцени није трајна категорија и да се мења онако како и одакле ветар дува.
Но, ако погледамо у прошлост, неке се ствари, можда, могу назвати релативно извесним.
Трампова политика и финансијски интереси у Србији
Када је реч о Доналду Трампу, знамо да је већ био у Овалној канцеларији. Имао је широк распон задатака – да на унутрашњем и спољнополитичкомн плану према својим жељама радикално промени много тога што је пре њега урадио Барак Обама.
А када је реч о Балкану, многи су склони рећи да му није био превише посвећен и од онога што јесте – да је био наклоњен Србији.
Трамп је за оно мало времена које је посветио Балкану покушао економским путем решавати политички још нерешена питања.
Пример је Вашингтонски споразум који су пред њим на малим столицама потписали србијански председник Александар Вучић и тадашњи косовски премијер Авдулах Хоти, који је требао бити увод у неко побољшање, али је тај споразум замро Трамповим одласком са власти.
Трамп није крио свој финансијски интерес према Србији. Фирма његовог зета Џареда Кушнера са Србијом је потписала уговор о “ревитализацији” комплекса Генералштаба у центру Београда, чији су делови порушени у бомбардовању НАТО-а 1999. године, а који би требале чинити две пословно-стамбене зграде.
Трампов специјални изасланик за Србију и Косово тада је био Ричард Гренел који је често критиковао Косово, а за свој дипломатски „допринос“ 2023. године награђен је одликовањем из руку Александра Вучића.
Некадашњи србијански амбасадор у САД-у, а данас министар иностраних послова Марко Ђурић назива га „несумњивим пријатељем Србије“.
Тај исти Гренел, који је говорио да „између САД-а и Србије постоји искрено пријатељство без обзира на то ко је на власти“, да је „разочаран што је сав добар посао који је Трамп урадио у региону бачен“ победом Бидена, остао је близак са представницима власти у Србији и након одласка са функције.
Говорио је да би зграда Генералштаба, симбол интервенције НАТО-а “могла бити претворена у мост пријатељства Србије и САД-а”.
А према прогнозама, управо би Гренел могао бити један од Трампових кандидата за првог дипломату у случају његове победе, дакле моћни амерички државни секретар. Шта то, заправо, говори?
„Трампова победа на изборима била би веома негативна за људе у Босни и Херцеговини, али и целој регији.
Трампа су прихватиле реакционарне снаге широм Европе, посебно у Мађарској и Србији. Трампов повратак дао би тим националистичким снагама више самопоуздања и утицаја. Његова прва администрација је, такође, иједила партиционистички план према Косову, што је лоша слутња и за Босну и Херцеговину, и за Северну Македонију“, мишљења је Курт Басуенер, виши саветник Центра за демократизацију политике.
‘Ширење подела’ на Балкану
Неки, пак, сматрају да би ствари могле отићи и до поделе Косова (што је, наводно, заговарао Гренел), као и сукоба у Босни и Херцеговини.
„Трамп би саосећао с етничким националистима, укључујући руске и српске. То би вероватно довело до поделе Украјине, након чега би уследила подела Косова и Босне и Херцеговине те нестабилност која би, можда, изазвала чак и рат”, у црним је проценама поручио Данијел Сервер, професор са Универзитета Џонс Хопкинс у САД-у.
Током свог председништва Трамп је ретко говорио против упорних покушаја лидера ентитета Република Српска да дестабилизирају Босну и Херцеговину, но Бајденова администрација их је засула санкцијама. Ипак, многи тврде недовољно да сасеку проблем у корену. Нешто слично од Трампа Сервер би очекивао и сада.
„Трамп је мало говорио о Балкану, али знамо што је урадио прошли пут. Требали бисмо очекивати више од истог.
У Трамповом првом мандату, његов изасланик за Балкан (Гренел) био је за поделу Косова. Нисам међу онима који верују да он може постати државни секретар, али могао би заузети место Џим О’Бриена као помоћника секретара за Европу.
Чим се поново отвори опција подела, она ће се проширити. Прво на јужну Србију, а потом у Босну и Херцеговину, Северну Македонију и југозападну Србију (Санџак). Становништво ће се почети селити, а резултат ће бити насиље“, додао је Сервер.
„Трамп и Гренел ће, такође, фаворизовати балкански излет зета Џареда Кушнера. То значи више попуштања Вучићу и премијеру Албаније Едију Рами. Обојица су настојала напунити Трампове џепове пословима с некретнинама. Без сумње, они такође могу добити – политички, ако не и финансијски.“
Да Серверове речи о насиљу, нажалост, нису неутемељена прича, сведочи и изјава Милорада Додика, лидера босанскохерцеговачких Срба, који је још 2022. године, у једном од својих пркосних иступа рекао како се „нада да ће се Трамп вратити на власт и да ће Срби чекати одговарајуће глобалне околности како би постигли свој циљ отцепљења од БиХ“.
“По први пут у историји, Срби чекају своје време. Морамо бити стрпљиви. Европа је несумњиво збуњена, са унутрашњим проблемима. Молим Бога да Доналд Трамп поново дође на власт”, рекао је Додик.
Празне приче или не, све ове чињенице говоре у прилог томе да би евентуална Трумпова победа, ако ништа друго, могла унијети доста непотребне нервозе на стакленом тлу Западног Балкана.
„Ако Трамп победи, промјене ће почети брзо. Европљани ће претпоставити да је НАТО мртав. И Русија ће. На Балкану ће Вучић и Додик покушати идеје пренијети на терен. Блокирањем НАТО-а, Србија би могла покушати зграбити северно Косово, а Република Српска се може отцепити од Босне и Херцеговине.
ЕУФОР и КФОР требају бити спремни супротставити се тим потезима. Требали би бити спремни планови за појачање. Чак и сада, било би добро преместити више трупа у Брчко, без којег је отцепљење Републике Српске мало вероватно“, додао је Сервер.
Камала Харис без речи о Балкану
А шта је са Камалом Харис?
Занимљиво, готово је немогуће пронаћи макар једну њену изјаву која се односи на Босну и Херцеговину или Балкан.
У предизборној кампањи се фокусирала на вербалне препирке са Трампом, миграције, економију, Блиски Исток, Украјину и Кину. Но, како је подсјетио Едвард Џозеф, истраживач конфликта на Универзитету Џонс Хопкинс, када је у Чикагу прихватила председничку номинацију Демократске странке, рекла је да се неће дружити с аутократама.
„Сврставање с аутократом попут Путина значи још мекши приступ Вучићу. Према мом мишљењу, чак је и Бајденова администрација била превише мека према њему“, констатовао је у тексту за Фореигн Policy.
Могућа политика Камале Харис према Западном Балкану апсолутно је нејасна, чак до те мере да је Гренел и то искористио како би је критиковао, написавши на платформи X да Харис чак „ни не зна где је Балкан“.
Но, Харис сигурно зна где је Балкан. Прогнозирајући шта би могла учинити, Сервер оцењује да би њен избор био много бољи него Трампов.
„Колико ја знам, није рекла ништа о Балкану, али она је енергична бранитељица људских права и владавине права. Њен став према Балкану је непознат за многе. Но, Харис је велика присталица украјинске борбе против руске инвазије. Волела би да Кијев победи, а Москва изгуби.
Такав став вероватно би се пренео и на Балкан. Она није наклоњена етничком национализму. Не желим некоме ко је жена, Афроамериканка и има индијско порекло, говорити да није могуће да људи различитих етничких група не могу живети заједно“, каже Сервер.
“Косово би њој могло изгледати као Тајван или Украјина, а то значи да би могла одбијати идеју нарушавања њиховог суверенитета од бивших владара. Мало је вероватно да би могла имати симпатије према заједници српских општина на Косову или аутономији Републике Српске. Неко би јој требао рећи да је обоје лоша идеја”, додао је.
‘Време је за грубу љубав према Србији’
Иако су радили заједно четири године, Сервер сматра да Харис не би требала слепо настављати Баденову политику, нарочито када је реч о “смиривању” Србије.
“Време је за грубу љубав. То је нешто за шта би оштар темперамент Харис сматрао прихватљивим”, додаје.
„Надамо се да ће балканска политика под влашћу Камале Харис (ако победи) бити у складу с њеном преданошћу људским правима и владавини права.
То подразумева отвореност чланства у НАТО-у и ЕУ-у, заштиту индивидуалних права и борбу против корупције. Доследност би захтевала да се америчка дипломатија врати супротстављању етничком национализму и промоцији либералне демократије. Попуштање Вучићу требало би опасти, као и толеранција према Додику“, додао је.
Сервер сматра како је тешко очекивати да ће сама Харис трошити много квалитетног времена на Балкан, већ да би то требали они испод ње, а то би могли Александер Касаноф који би могао бити одговоран за Балкан као и Џим О’Бриен, што због њихових досадашњих ангажмана сматра добрим.
„ЕУ и САД требају смањити амбиције за дијалог између Приштине и Београда. Морају појачати притисак на Београд и супротставити се злоћудном утицају Русије тамо и у Црној Гори. А Вашингтон и Брисел требају ојачати суверенитет и територијални интегритет и Босне Херцеговине, и Косова“, закључио је Сервер.
ЗЕЛЕНСКИ ИЗГУБИО КОНТРОЛУ! Спрема се да удари на своје најближе партнере
Извор: Данас.рс
