Пише: Предраг Ћеранић
„ПОСЉЕДЊИ је моменат да се направи стратегија у којој ће бити дефинисано гдје смо, с ким смо, и куда идемо. Судећи према чврстом ставу који је Милорад Додик изнио у разговору са Метју Палмером, та стратегија у Републици Српској постоји.“
Ово је реченица којом сам завршио свој текст под називом „Додикови ставови изнијети Метју Палмеру доказ су да Српска има стратегију и за опстанак“, објављен 20. децембра 2018. године на сајту Све о Српској.
Метју Палмер је у то доба био замјеник помоћника америчког државног секретара за југоисточну Европу, и припремао је састанак замјеника државног секретара САД Џона Саливена са члановима Предсједништва БиХ, Милорадом Додиком, Жељком Комшићем и Шефиком Џаферовићем.
Као и обично, створила се велика гужва везано за Додикове јавно изнесене ставове, односно политику. Медији су нагађали о теми и могућем исходу састанку, а као и обично, састанак је протекао у знаку народне „тресла се гора, родио се миш“.
Нешто ми говори да би и судски процес који се у Сарајеву води против Додика могао протећи у духу те народне.
Предсједник Српске је то и наговијестио у нетом протеклој изборној ноћи најавом своје предсједничке кандидатуре на општим изборима до којих је још свега двије године.
Државнички став се снажно осјетио и у најави да ће СНСД Николу Шобот и Микајла Лазића, кандидате Додикове странке за градоначелнике Бања Луке и Бијељине, и поред пораза, кандидовати и на наредним локалним изборима. И та чврстина, самоувјереност и дугорочно планирање је дио стратегије о којој сам писао прије шест година.
Иако тек предстоји пребројавање гласачких листића, по ономе што се зна, Додикова партија је освојила укупно много више гласова, и побиједила у више општина него на претходним локалним изборима. То је тренд који нико не може оспорити, рачунајући и креаторе судског процеса.
И они су чекали исход избора, како би процијенили да ли је Додик у паду. Да се то догодило, судска пресуда била би убрзо и много лакше написана. Овако, све мора да сачека опште изборе, а до тада да се уложи додатан труд и притисак како би СНСД био ослабљен.
Шта слиједи?
Додик је већ најавио да је понедјељак дан за одмор, те да у уторак почињу припреме за опште изборе. И друга, анти–Додик страна тако размишља.
У уторак се израђују нови планови.
Економски притисци нису дали очекивани резултат. Буџетски корисници и даље редовно добијају плате и пензије, Српска измирује своје обавезе. Најављују се и нове инвестиције.
Зачуђујуће је да Српска успијева обезбиједити потребна финансијска средства у ситуацији у којој би многе државе поклекле. Али, од економске стеге као кључног притиска на Српску странци неће одустати.
Приступиће се детаљнијој анализи успјеха Драшка Станивуковића, који није имао медијску подршку (чак ни од БН Телевизије) није имао коалиционе партнере, чак ни у својој партији није обезбиједио неподијељену подршку. Како му је онда, у ситуацији када је безмало био сам против свих, успјело да побиједи ривала иза којег је стајала снажна инфраструктура странке која га је предложила?
Странци ће све да „посложе“ и покушају пронаћи кључ побједе, како би га примијенили и на изборима који слиједе за двије године.
Обично покрет прерасте у странку, али ПДП би могао прерасти, односно трансформисати се у покрет сличан Отпору. Наравно, под палицом иностраних ментора. Значи, герилска борба, политичке сачекуше, коришћење друштвених мрежа као медија и, идеје, идеје, креативне идеје.
Уз све то, Бања Лука ће добити третман епицентра, односно престонице борбе против Додика. Тако ће то да формулишу странци.
Наравно да политичка будућност Српске зависи и од глобалних дешавања, брзине руских тенкова у Украјини, стабилности прилика у Србији, кинеских инвестиција и уопште кинеског уплива на Балкану.
Странци (Амери и њихови коалициони партнери) то не трпе, све слабије подносе кинеско економско, а тиме и политичко, јачање на Балкану. Јер, Балкан – то су врата у Европу, која су падом Николе Груевског у Македонији, прилично затворена за Појас и пут. Међутим, „дерби“ се ипак игра на Блиском Истоку.
Имам утисак да Руси једва чекају да прва америчка или британска ракета падне у Москву па да Ирану (значи Хезболаху) испоруче прве Кинжале, или нешто слично, што би разорило Израел, а тиме и амерички углед.
Додиков одлазак на самит БРИКС-а и писмо подршке Лаврова и Медведова у којем руски високи државници истичу да се Додик налази на првој линији одбране (Русије, наравно) довољно говори.
Све у свему – Додик је поново доказао да ће опстати на политичкој сцени. Опстаће и Српска, јер знамо гдје смо, с ким смо, и куда идемо.
РУШИ СВЕ ПРЕД СОБОМ! Руска војска употребила термобаричну бомбу у Волчанску (ВИДЕО)
Извор: Факти.орг
