Дописом од 30.9.2024. године Влада предлаже Скупштини да не прихвати Предлог закона и као разлоге наводи: да би се усвајањем довела у питање уставноправна начела; да се јемчи мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона; да би прихватање предложених измена било директно нарушавање права инвеститора која су им законом гарантована пре почетка реализације пројеката; да се права стечена на основу закона не могу умањити; да би имао за последицу вођење спорова пред судовима и међународним арбитражама у циљу накнаде штете итд.
Била би то истина да су та права „гарантована инвеститору пре почетка реализације“, а нису. С обзиром да се ради о природном богатству у државној својини, ни тада ни данас није могуће вршити геолошка истраживања или експлоатацију минералних сировина без закљученог Уговора о концесији.
Све је почело 19.5.2004. године, када је инвеститор затражио од Министарства рударства и енергетике да му дозволи геолошка истраживања евапорита (припада врсти соли). Не захтевајући од инвеститора Уговор о концесији за геолошка истраживања закључен са Владом, већ након 20 дана Министарство је донело Решење којим одобрава тражена истраживања. То Решење није потписао Министар рударства, који је недуго затим постао Министар вера, већ га је потписао заменик Министра.
Захваљујући научним радовима проф. др Јелене Обрадовић и непрекидној сарадњи инвеститора са Рударско-геолошким факултетом, од 1997. до данас, откривена су налазишта литијума и бора у вредности већој од 56 милијарди УСД. Говорећи о томе, у интервјуу за НИН 14.8.2024. године, сада већ бивши Декан Биљана Аболмасов истакла је: Рударско-геолошки факултет је, заједно са „Рио Тинтом“, нашао минерал јадарит из којег може да се екстракује литијум.
На питање постављено Факултету да ли је по том основу добио акције, новчану накнаду и сл., од новог Декана стигао је одговор да је у периоду од 2005. године па до 30.09.2024. године, Факултет добио укупно 153.638.387,53 динара или око 1,3 милиона евра.
Након што је маја 2001. године у Привредном суду регистрован "Rio Sava Exploration" д.о.о Београд, са два оснивача/инвеститора и улогом од 3.500+1500 УСД, први директор Ненад Грубин из Београда, иначе асистент проф. др. Јелене Обрадовић је још кратко време остао запослен на Факултету.
Ненад Грубин је у изјави за "Политику" навео да "професорка Јелена Обрадовић са Рударско-геолошког факултета и њен тим, чији сам био члан, бавили су се истраживањем, између осталог, и појава бората у неогеним басенима у Србији и резултате истраживања објавили су у неколико радова у значајним међународним часописима. Стручњаци из ’УС Бораxа’, прочитавши радове, заинтересовали су се и послали свог геолога, који је средином деведесетих провео неко време у Србији и написао повољан извештај. Професорки Обрадовић 1997. године, стигло писмо од колега који су желели да дођу и да се упознају с тим. С обзиром на то да сам ја тада радио на факултету као њен асистент, водили смо их на терен да виде основни геолошки потенцијал у Ваљеву, Јарандолу, Јадру, Алексинцу… Већ тада су почела размишљања о томе да компанија дође у Србију и крене са истраживањем бората. Припремили смо извештај са пресеком басена у Југославији који су потенцијално значајни за истраживање бората и при врху листе је био Јадарски басен. Почетком двехиљадитих отворила се могућност рада у Републици Српској, где смо пронашли могућу појаву бората. Негде у исто време се и Србија отворила према свету, што је заједно резултовало отварањем предузећа у Београду (’Рио Сава Еxплоратион’) и Бањалуци (’Рио Сава Мининг’). Пријавили смо се за добијање истражних права у обе државе, у складу са тадашњим законима. Добили смо истражно право за Јадар 2004. године, одредили места за бушења на основу геохемијских истраживања узорака на површини. Наш шеф Боб Кели, нажалост, покојни колега Владимир Стојановић, Владисав Ерић и ја били смо тим који је радио заједно на терену, лоцирали смо бушотине и већ у првој, у Јадарском басену, пронашли смо борате. То је било сензационално, јер се тако нешто екстремно ретко догађа. Наше истражно право у Јадарском басену је покривало огроман простор површине више од шездесет квадратних километара, што је само део целог басена. Ми смо имали буџет за свега две бушотине, али смо успели из прве”, открива нам Грубин, који је са колегом Ерићем и данас, после шеснаест година, део компаније „Рио Тинто”.
Како је Председник Владе познати адвокат, вероватно ће провером прописа утврдити да инвеститор већ 20 година нема било какав уговор са Владом, а посебно да није имао обавезујући Уговор о концесији за геолошка истраживања, да је минерале открила проф. др. Јелена Обрадовић у оквиру рада на Рударско-геолошком факултету и да је Решењем које је издало Министарство рударства и енергетике 2004.године одобрено истраживање евапората, што све води закључку да Rio Sava Exploration" нема правни основ ни услова за наставак процеса који води ка експлотацији руда литијума и бора.
Извор: Правда.рс
