Напад Ирана на Израел првог октобра је, према мишљењу многих стручњака, првенствено био одмазда за атентате на високе функционере и лидере Хамаса и Хезболаха, али постоје и други битни фактори који су довели до иранског одговора, сматра Арон Пилкингтон стручњак Ратног ваздухопловства САД за питање Блиског истока и сарадник Центра за студије Блиског истока Универзитета у Денверу.
Како тврди Пилкингтон, ирански лидеру су напали Израел из три подједнако важна, ако не и важнија фактора - како би успорили напредовање израелске војске у Либану, да би сачували образ и ради повратка на стратегију одвраћања.
Успоравање израелских снага и помоћ Хезболаху
Према речима америчког стручњака за Блиски исток, Техеран се нада да ће успорити или чак потенцијално преокренути успехе Израела против Хезболаха, нарочито сада када је ИДФ покренуо копнену операцију у Либану.
"Наравно, израелске копнене трупе сада морају да се носе са оним што је можда најспособнија герилска борбена група на свету - она која је прилично успешно деловала током рата између Израела и Хезболаха 2006. године", наводи он.
Ипак, способност Израела да постигне тактичко изненађење и елиминише највише лидере милитантне групе, открива далеко супериорнију израелску стратегију и оперативно планирање и способност извршења од оног које има Хезболах, оцењује Пилкингтон.
У том смислу, узвратни удар Ирана може се посматрати као покушај да се Хезболаху купи време да именује ново руководство, прегрупише се и организује против израелске копнене инвазије, додаје он.
Вреди подсетити, да од проглашења почетка копнене операције у Либану, израелска војска није успела да направи готово никакав помак и продре дубље у територију ове државе, па се борбе и даље воде око саме израелско-либанске границе.
Стручњак америчког ваздухопловства наводи и да Техеран овим потезом покушава да "спасе образ" и не дозволи онеспособљавање Хезболаха, што није био случај са Хамасом, где је изостала већа реакција Ирана.
Повратак стратегије одвраћања и питање следећег потеза
Ипак, можда најважнији фактор за Техеран јесте потреба да врати стратегију одвраћања.
"Две дефинишуће карактеристике међусобно повезане спољне или 'стратегије истурене обране' и стратегије одвраћања Ирана су - регионална мрежа милитантних прокси група и арсенал оружја дугог домета, који укључује велики број напредних балистичких и крстарећих ракета и беспилотних летелица способних за напад", наводи амерички стручњак за Блиски исток.
Ова средства иранске одбрамбене стратегије служе за одвраћање непријатеља од напада на сам Иран на два начина - прво претњом Израелу и другим регионалним савезницима САД путем напада милитантних група и оружја дугог домета и друго тако што непријатељи имају по коме да дејствују без директног напада на Иран.
Иако и даље није познато какве је тачно резултате остварио ирански напад од првог октобра, сасвим је извесно да ово неће бити последњи потез у сукобу Тел Авива и Техерана, оцењује Пилкингтон.
Мало је вероватно да ће Израел зауставити своју операцију у Либану док не оствари безбедност у својим пограничним областима и на границама. Подсећања ради, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху обећао је одмазду Ирану за скорашњи напад.
Лидери Иранске револуционарне гарде су на ово обећање за освету, одговорили сопственом претњом да ће, ако Израел одговори, Иран поново одговорити "разорним и деструктивним нападима".
"Ниједна страна не одустаје од (ратне) реторике, а чак ни у војном смислу. Природа и обим следећег потеза Израела ће диктирати како ће се одвијати рат са Ираном. Али немојте се заваравати, то јесте рат", закључио је он.
ЕКСПЛОЗИЈЕ И ОФАНЗИВЕ НА КУРСКОМ ФРОНТУ: Жестоке борбе за сваки педаљ територије
Извор: Рт.рс
