Преосталих десет милијарди долара обезбедиће чланице Г7 - Канада, Британија и Јапан, који су већ укључени у програм, преноси Танјуг.
Зајам, који су у принципу договорили лидери Г7 у јуну, требао би да буде опслужен приходима од око 300 милијарди долара средства Руске централне банке, замрзнутих у западним земљама након што је Москва извршила инвазију на Украјину почетком 2022. године.
Како су навели званичници, Вашингтон не жели да брине сваких шест месеци да ли ће руска имовина која подржава зајам остати замрзнута или не.
"Сматрамо да би ово питање, продужење санкција Русији, требало да буде одлучено након избора у САД. Треба да видимо у ком правцу ће наставити будућа администрација САД са овим питањем“, рекао је министар финансија Михаљ Варга на конференцији за новинаре.
Европска унија је саопштила да приходи од све руска имовине замрзнуте на Западу могу да финансирају кредит до 45 милијарди евра.
Пошто је већина имовине у Европи, ЕУ је рекла да може обезбедити до 35 милијарди евра за кредит за зајам Г7.
Тај износ био би смањен за суму коју би обезбедиле Сједињене Америчке Државе.
О том питању ће се даље расправљати на састанку министра финансија Г7 у Вашингтону крајем октобра, али одлука Мађарске значи да ће коначни доприноси сваке од Г7 земаља бити одлучени тек након избора у САД, 5. новембра.
НЕШТО СЕ СПРЕМА ВЕЛИКО НА ФРОНТУ: Руска Федерација каже да ће одговор бити бруталан
Извор: Политика.рс
