„Као грађанин ове земље, као грађанин света не могу да ћутим на овај ужас који се спустио на западну половину човечанства. Под тим подразумевам незапамћено гушење слободе говора, цензуру, ударац на вредности на којима смо порасли. Ја бих то назвала ‘сатанизам’. То је наметање лудила, изопачења, покушај да се направи норма од изопачености… Све претходне теорије завере су се показале као стопостотна истина. Нема више теорија завере, већ разумевања завере, која је наметнута човечанству“, каже Бобић Мојсиловић у разговору са Браниславом Шовљанским у емисији 360 степени.
С обзиром на то да се некада бавила новинарством, говорила је о томе како је провела своје дане у овој професији.
„Имала сам идеју да ћу да се бавим новинарством, али када сте млади, желите да будете неко, да се ваша реч чује… Увек сам сматрала да су то најбоље студије, јер су мултидисциплинарне, пружало се широко образовање. Било ми је тешко јер ме тада нису занимале теме које су типичне за омладинску штампу. Са друге стране, имала сам среће да у то време почне да цвета омладинска штампа у СФРЈ, Ја сам се у тим структурама изборила. Било је много суза, да једна млада девојка добија право за свој глас и да жене у новинарству буду схваћене као неко ко има право на глас, а не само по томе колико су послушне и колико су лепе“, присећа се књижевница.
На питање шта мисли о новинарству данас, она каже да је у целом свету професија катастрофална.
„У целом свету је катастрофална професија, са великом тугом то морам да кажем. Они не служе да нас информишу, већ дезинформишу и успавају и да скрену пажњу на неку другу тему. Систем је промењен. Некада сте знали да је неко у партији главни, али је у редакцији постојао неко ко је имао петље да изађе из шаблона. Сада имате системе за које не знате ко је власник, али све иду у правцу да се обесмисли идеја гласања, да корупција буде име игре – како у политици тако и медијима“, сматра Бобић Мојсиловић.
„Живимо у култури ега, у нарцизму“
Интернет је донео могућност да се човек образује, али је донео и информациону какофонију, казала је наша саговорница.
„Интернет је донео могућност ужасне контроле ума и непрестаног бомбардовања јавности информацијама, полуинформацијама, дезинформацијама… Информативна мрежа служи за психолошке експерименте, као што је утеривање страха. Добра вест је што су обични људи створили нови феномен – грађанин новинар. Неко види да нешто много смрди и почели су сами да истражују. Они су најзаслужнији за буђење човечанства“, објашњава она.
Период након што је напустила новинарство био је тежак – самостално је штампала и продавала своје књиге, а тек је пре седам година схватила да од тога не може да живи.
Изнела је и нека своја запажања.
„Оно што примећујем је да живимо у култури ега, у нарцизму, који се задовољава погледом у огледало. Кад то имате и кад не постоји други, нема ни одговорности… Систем ради на томе да нам поручи да није важна љубав, да је важно тело, да је породица једна бесмислена категорија и да је волети себе довело до тога да имате ситуацију да не знам који проценат деце данас у свету живи са једним родитељем… Надам се да ће нам доћи у главу шта смо учинили од сопственог живота због проклетог новца“, истиче наша саговорница.
За крај је навела да има кризе приликом писања, „јер је криза део стваралачког процеса“ и да је једина мера успеха да будеш срећан чиме год да се бавиш.
Извор: Н1
