Од избора, Трамп је разговарао телефоном са Володимиром Зеленским, који је тај разговор описао као „одличан“, и тврдио да је разговарао с Путином, иако Кремљ негира те тврдње.
🚨Update: Trump’s Peace Proposal calls for a demilitarized zone between Ukraine and the newly annexed territories and Crimea. Trump’s plan calls for NATO troops to guard the border, but Russia will insist it be UN Peacekeepers, not NATO. pic.twitter.com/XVO9T8JoZ9
— US Civil Defense News (@CaptCoronado) November 9, 2024
Његов потпредседник, Џеј Ди Венс, дао је наговештаје о могућем договору, укључујући стварање демилитаризоване зоне (ДМЗ) дуж тренутне линије фронта, чиме би се спречила нова руска инвазија.
Венс је у интервјуу навео да би Украјина остала суверена држава, али би морала да гарантује неутралност, одустајући од чланства у НАТО-у, док би Немачка и друге земље финансирале обнову земље.
Према изворима блиским Трамповом транзиционом тиму, разматра се и опција у којој би Кијев био искључен из НАТО-а на најмање 20 година у замену за уносне споразуме о наоружању. Предлог укључује стварање демилитаризоване зоне од око 1287 километара, која би замрзла сукоб и присилила Кијев да препусти око 20% територије.
Међутим, детаљи о томе ко би надгледао ову зону остају нејасни, иако се наводи да амерички мировњаци неће бити ангажовани. Један извор је изјавио:
- Ми можемо да пружимо обуку и подршку, али оружје ће носити Европљани… и ми то нећемо финансирати.
Наведено је да би војске Пољске, Немачке, Британије и Француске обезбеђивале ДМЗ.
Скептици указују на то да би овај план могао наићи на велике препреке. Зеленски је, неколико дана пре Трампове победе, изјавио да би било какве уступке Путину Украјина сматрала „неприхватљивим“ и „самоубилачким за Европу“. Слично мишљење имају и његови кључни европски партнери — Британија, Француска и Немачка, који су обећали подршку Украјини „колико год буде потребно“.
Европска унија, на челу са будућим високим представником Кајом Kallas, познатом критичарком Москве, такође је заузела чврст став. На саслушању за потврду именовања, Kallas је нагласила:
- Ситуација на терену је тешка. Зато морамо наставити рад данас, сутра и колико год буде потребно, уз сву војну, финансијску и хуманитарну помоћ.
Европски лидери, с изузетком неколико појединаца попут мађарског премијера Виктора Орбана, готово су јединствени у подршци украјинском отпору и нерадо би преузели одговорност за финансирање, обезбеђивање и надгледање демилитаризоване зоне без подршке Беле куће.
Трампов амбициозни план за мир у Украјини тако ће се суочити с озбиљним изазовима и отпором Европе, која остаје посвећена украјинској борби против Русије.
Извор: Информер
