Ћеранић: Они који Додику у сарајевском процесу раде о глави могли би одговарати за злоупотребу положаја

24-11-2024 09:30 Фокус 9 Став Преносимо

Пише: Предраг Ћеранић

НАКОН што су најважније чланице НАТО дале одобрење Украјини да користи ракете дугог домета за нападе на територији Русије, Кијев је брже-боље искористио зелено свјетло да испали америчке и британске ралете на зацртане циљеве.

С обзиром да се ради о високотехнолошком оружју, то није било могуће без НАТО помоћи, коришћења америчких сателита, вјероватно и посада које су руковале ракетним системима ATACMS. Тако су односи Русије и НАТО пали на никад нижу тачку сарадње. На само дно.

Одлазећи амерички предсједник Џо Бајден донио је одлуку (односно, неко у његово име) да се Украјини одобри коришћење донираног америчког оружја по циљевима у Русији.

Услиједио је очекивани домино ефекат.

Француски предсједник Макрон и британски премијер Кир Стармер донијели су идентичну одлуку везано за оружје испоручено Украјини од њихових земаља. Из Москве је након првих америчких ракета које су гађале руско тло поручено како сматрају да је НАТО напао Русију.

Иначе, НАТО се показао као ратоборна организација која је након дисолуције Совјетског Савеза, и поред обећања САД из 1990. године да се неће ширити на Исток, веома брзо прекршио договор. Гаранције су пале у воду.

НАТО је године 1990. имао 17 чланица, а данас их има 31 (Шведска је поднијела захтјев, али процес учлањења још није завршен).

Неколико данашњих чланица НАТО су земље које су раније биле у саставу Варшавског пакта.

Руски предсједник Владимир Путин на конференцији за новинаре одржаној након самита БРИКС-а у Казању поново је оптужио Запад за неправедно ширење Сјеверноатлантске алијансе и нагласио да ће Русија исправити ту неправду.

Како би се разумјеле ријечи предсједника Русије, треба се присјетити договора између америчког министра вањских послова Џејмса А. Бејкера и бившег совјетског лидера Михаила Горбачова током њиховог састанка 9. фебруара 1990. године. Расправљајући о статусу уједињене Њемачке, Бејкер и Горбачов су констатовали да се НАТО неће проширити на територију Источне Њемачке, а исто је обећање поновио и генерални секретар НАТО-а 17. маја исте године у Бриселу.

Како данас изгледају те ријечи? Изгледају као и сви споразуми са Западом.

Запад крши споразуме које је потписао у Дејтону, Куманову, Минску …

НАТО је Русију назвао „најзначајнијом и најдиректнијом претњом по безбедност савезника“ а односи Русије и НАТО налазе се на најнижој могућој тачки. НАТО је декларативно заржао „Темељни акт“ са Русијом. Ријеч је о документу потписаном 1997. године и говори о заједничком циљу – „изградњи стабилне, мирне и неподијељне Европе“. Међутим, ширење НАТО-а на исток представља егзистенцијалну пријетњу.

Савјет Русија-НАТО, тијело оформљено након Хладног рата у циљу безбједносне сарадње и заједничких пројеката, није се састајало од 2022. године, а односи са Русијом су се током година стално погоршавали. Да ли је могућ дијалог Русије са НАТО? Да ли НАТО жели мир као што га Русија жели?

Si vis pacem – para bellum.Тако гласи латинска изрека, а у преводу значи: Ако желиш мир, спремај се за рат.

Одбрамбена доктрина бивше Југославије могла се сажети у ријечи њеног предсједника Јосипа Броза Тита: Живимо као да ће вјечно бити мир, спремајмо се као да ће сутра бити рат. Дакле, противник ће нас поштовати и према нама неће испољити ратне пријетње уколико процијени да смо војно снажни и да ћемо се моћи одбранити.

Русија се сем подизања производње оружја и сарадње са савезницима на виши ниво, окренула и мобилизацији патриотских снага, при чему је најважније васпитање младих у патриотском духу. У основне школе уведен је предмет Основи безбједности и заштита отаџбине (Основы безопастности и защита Родины), односно ради се о преименовању и допуни садржаја предмета Сигурност живота (Безопасность жизнедеятельности) који ће основци изучавати у седмом, осмом и деветом разреду. Значи, заштита отаџбине подразумијева рад на дуже стазе.

Шта ће учинити Русија, односно како ће одговорити Путин на нападе америчким и британским ракетама? Да ли постоји могућност коришћења тактичког нуклеарног оружја према Украјини и њеним помагачима?

Промјена нуклеарне доктрине Русије била је први Путинов одговор. Други потез било је испаљивање интерконтиненталне балистичке ракете на циљ у Украјини у граду Дњипро.

Вриједи напоменути да коришћење интерконтиненталних ракета до сада није регистровано у руско-украјинском сукобу. Ако је заиста Русија посегла за том мјером, то се, наравно, може схватити као озбиљно упозорење Западу. Наиме, та ракета може носити и нуклеарно пуњење. Док у Паризу и Лондону још не могу повјеровати да је испаљена ракета тог профила (ICBM) јер би то, како кажу, била ескалација сукоба, Руси коришћење поменуте ракете уопште не коментаришу.

Шта ће даље бити? У ком ће се смјеру одвијати догађаји?

Они који у име Бајдена управљају Америком до 20. јануара наредне године, односно до инагурације новоизабраног предсједника Доналда Трампа, из петних жила се труде да му „загаде бунар“, односно најављено окончање сукоба у Украјини учине „немогућом мисијом“.

Широка је лепеза могућности за којима може да посегне Путин. Није искључено да Русија отрпи и нападе америчким и британским ракетама (наравно, узвратиће по циљевима у Украјини) и да сачека Трампово устоличење, након чега слиједи ново „дијељење карата“.

То дијељење, односно нови распоред снага неће мимоићи ни БиХ.

Суд БиХ, очито под утицајем познатих амбасада, жури да донесе пресуду у предмету који води против предсједника Српске, како би се све, чак и доношење другостепене пресуде, окончало до Трампове инаугурације. Знају да Додик има директну везу са новим америчким предсједником и да би они који му раде о глави могли одговарати за злоупотребу положаја.