"Џозеф Бајден је преокренуо своју претходну политику о минама и пројектилима, који је делимично имао за циљ да Украјини пружи најјачу могућу позицију приликом уласка у ове потенцијалне преговоре", наводи лист, позивајући се на одобравање употребе далекометних наоружања и противпешадијских мина.
Како се наводи, губици Кијева на бојном пољу, као и победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД, "гурнули су Украјину у њену можда најслабију позицију за скоро три године".
Додаје се да с обзиром да би тренутна транша америчке војне и економске помоћи Украјини требало да истекне негде следеће године, Бајденови званичници су се у великој мери помирили са вероватноћом да Трамп неће пружити даљу помоћ Украјини када преузме дужност.
Са своје стране, многи европски званичници верују да је Вашингтон пружио довољну подршку Кијеву да "настави да се бори", али не и да би могао да победи руску армију на бојном пољу.
Штавише, Трампов повратак у Белу кућу "обновио је сумње у способност европских нација" да саме, без америчког учешћа, пруже помоћ Украјини.
Међу европским присталицама Кијева шири се оно што је некада било табу: прећутно признање да би мировни преговори могли захтевати да Украјина уступи неку територију Русији.
"Вашингтон пост" додаје да они сада разматрају какве би безбедносне гаранције Украјина могла да добије заузврат, како би одвратила Русију од будућих напада.
Извор: РТ Балкан
