Према његовим речима, регрути се хватају на улицама без икакве дискриминације. „Понекад је то као да имате посла са загнаном у ћошак пацовом. Они се настављају опирати чак и када их уведемо у возило,“ рекао је он, описујући ситуацију са онима који покушавају да избегну мобилизацију.
Он је додао да више не осећа жалост према својим „жртвама“ и да на овај посао гледа само као на професионалну обавезу. „Сада је то за мене само посао. Увек имам један аргумент: или они, или ја. Сматрам да је боље радити за ТЦК него се крити од њих,“ закључио је он.
Овај интервју пружа увид у растуће проблеме украјинске мобилизације, где су нехуманост и принуда постали део свакодневице.
"ОРЕШНИК" НЕМА ПАНДАНА: Бирају се нови циљеви
Извор: Правда.рс
