Упркос свим бесрамним настојањима власти, Инфраструктура железница Србија и кинеског конзорцијуму ЦРИЦ CCCC који је изводио радове да “оперу руке” тврдњама да надстрешница није била део реконструкције, на стотине фотографија које су преплавиле мреже доказују да се њеном контрукцијом и те како манипулисало. Убрзо након несреће појавиле су се фотографије које недвосмислено показују не само извођење радова, већ и тоне стакла и железа које су додате на постојећу надстрешницу. Имајући у виду да на пројекту нико од потписника није специјализован за овакве радове, било је питање дана када ће се догодити јучерашња трагедија.
“Ја на овом списку не видим ниједног пројектанта са лиценцом 310, што је лиценца инжињера за конструкцију и то је проблем. Ако су било шта радили у конструктивном смислу, апсолутно је недопустиво да нема прорачуна и да је рађено без инжењера за конструкцију. За жену која је потписана као главни пројектант, ја уопште нисам сигурна да она сме ово да потпише са својим лиценцом 315, што је одговорни пројектант за путеве и железницу”, каже Андријана Миловановић, грађевински инжињер за конструкције са вишедеценијским искуством на позицији водећег инжењера.
Како каже, њене колеге годинама сведоче прилагођавању прописа инвеститорима.
“Нас, конструктивних инжењера има мало и ретко ко ће од нас да направи компромис и да потпише нешто што не треба. Када су то схватили, пре десетак година почели су да дају законско право да овакве послове и пројекте дају људима који то не знају, и који ће то све да потпишу и зажмуре, да одобре, нема везе што не знају за 50, 100, 1.000 евра… Наш закон, на жалост, дозвољава да за неке мање објекте прорачун раде архитекте, али у овом случају треба питати те људе који су потписали овај пројекат ко од вас има право да потпише неки статички прорачун?”, каже Миловановићева. Она додаје да су у сучају радова на овој надстрешници, упркос уподобљавању закона у корист инвеститора, морали бити ангажовани искључиво “конструктивци”.
“Без обзира на то што су нека разноразна права дали и другим инжењерима који за то нису едуковани, овде имамо вешаљке које радимо искључиво ми, инжињери кострукције. То не може чак ни пола нас јер су у питању врло компликовани прорачуни, врло мало људи то зна да ради и у оваквим случајевима када се такво нешто реконструише мора бити укључен грађевински инжењер са лиценцом 310!”, објашњава саговорница. С обзиром да међу потписницима пројектанжињера конструкцие, Миловановић верује да је он приказан тако да у њему “нема никаквих конструктивних радова, већ да је у питању чиста естетика”.
“У овом пројекту опште не постоји Свеска 2 из правилника Закона о планирању и изградњи, а која се односи на конструкцију. То је, значи требало да буде некаква адаптација која нема конструктивних промена. Међутим, дефинитивно ту нечег има”, наводи саговорница.
“Надстрешница није заправо ни била димензионисана да било шта носи у конструктивном смислу, обзиром како се сломила. Она је заправо била ‘окачена’, односно ‘овешана’ о кров и носили су је кровни препуст и вешаљке. Изгледа као да је одједном дошло до прекорашења силе у свим кабловима на свим местима, или је још вероватније да су вешаљке ‘ишчупане’ јер је током реконструкције неко радио на крову”, каже Миловановићева, истичући да волонтерски нуди своје услуге вештачења околности које су довеле до ове трагедије.
С обзиром да су сви послови које у Србији раде кинеске компаније најстрожије чувана тајна, од самог пројекта, услова уговора, кредитирања, тако је и пројекат реконструкције Железничке станице и до данас непознаница. Према речима Наима Леа Беширија са Института за европске послове, свега пар сати након трагедије са ЦЕОП платформе Агенције за привредне регистре за електронско подношење захтева, обрисани и сви релевантни подаци о одобравању извођачких радова на реконсктрукцији Железничке станице. Док су кранови и багери још увек откопавали жртве под рушевинама, паралелно су и са интернета систематски уклањани текстови и фотографије који су, пре свега пар месеци, величали лепоту “нове реконструисане надсртешнице” на Железничкој станици.
У трагедији какву Нови Сад не памти, јуче је под тонама бетона, стакла и железа “нереконструисане” надсртешнице погинуло четрнаесторо људи, док се још троје младих људи бори за живот у Клиничком центру Војводине.
Извор: Нова
