Пише: Жељко Шајн
Недавно завршени 16. самит Брикса у Казању, на коме су учествовале делегације 35 држава и шест међународних организација, уз присуство и генералног секретара УН Антонија Гутереша, потврђујући степен значаја овог догађаја, показао је растући интерес држава да се прикључе овој алијанси која корача ка формирању новог међународног поретка, базираног на међународном праву, без хегемонизма, финансијског и технолошког колонијализма, развијајући се на основама економске сарадње и искоришћењу природних ресурса.
Након кубанске ракетне кризе, која је трајала 13 дана на релацији САД–СССР (Кенеди‒Хрушчов), где су се ове две државе, савезнице из Другог светског рата, сукобиле замало и војно ради свеукупне доминантности, између осталог, и на Блиском истоку и на тзв. глобалном југу – данас као да гледамо репризу, зачињену при том и украјинском кризом. Американци су тада мислили да су добили трку и за други мандат Кенедија, али они који су желели рат ипак су извршили атентат на Кенедија и променили ток историје. Данас, уочи председничких избора у САД, где се надмећу Харисова и Трамп, ситуација није знатно другачија у односу на тај период. На Трампа је покушан атентат у два наврата, а и да постане 47. председник САД, питање је шта га чека из редова оних којима мир не пуни џепове.
Како је савремени свет доспео на ивицу тоталне ратне провалије?
Све је почело распадом СФР Југославије и социјалистичких земаља темишварским падом Чаушескуа и прекидом Хладног рата, бомбардовањем СР Југославије од руководстава западних држава чланица Натоа. Свет се поделио око питања независности Косова и поштовања суверенитета Србије. Ратна дешавања у Украјини и на Блиском истоку, тешкоћа „малих” држава да пливају кроз лицемерну политику Запада, који изнова мења правила политичке игре, уносећи неслогу не само међу државама у трци за пријем у ЕУ већ и међу народ испод исте заставе. Популација света страхује од тоталног трећег светског рата и употребе нуклеарног наоружања. И док се дијалог за округлим столом дуго не назире, 16. самит Брикса улио је наду да је пронађен правац ка мировном решењу и глобалном развоју.
„Брикс обухвата истомишљенике – суверене државе које представљају различите континенте, различите моделе развоја, различите религије и аутохтоне цивилизације и културе. Све наше државе залажу се за равноправност, добросуседство и међусобно поштовање, за потврђивање узвишених идеала пријатељства и слоге, за свеопшти напредак и благостање. Оне на делу – а не на речима – испољавају одговорност за будућност света, имају заиста позитиван утицај на стање ствари у области глобалне стабилности и безбедности и дају важан допринос решавању оштрих регионалних проблема”, рекао је домаћин Самита председник Руске Федерације Владимир Путин.
Антонио Гутереш, генерални секретар УН, сложио се са ставом Владимира Путина да је у мултиполарности кључ за глобални развој и мир у свету: „Самит будућности [16. самит Брикса] указао је на то да треба ићи линијом јачања мултилатералности у интересу глобалног развоја и безбедности. Сад речи треба да претворимо у дела и сматрамо да Брикс може одиграти врло важну улогу у том правцу.”
Гутереш је нарочито истакао да је свету потребан мир, у Гази, У Либану, у Судану, у Украјини – „праведан мир, у складу са Повељом УН, међународним правом и резолуцијама Генералне скупштине”.
Док је Запад факултативно поштовао Повељу УН, рушећи ауторитет ове организације кад год поштовање њених начела није било у складу са његовим интересима, Самит Брикса вратио је рефлектор на важност улоге ове организације и поштовања међународног права.
Подсетимо да је Запад негодовао због учествовања генералног секретара УН на Самиту Брикса, а такав став дошао је управо од земаља које не поштују ни СБ УН, ни Повељу УН, од земаља које воде лицемерну политику и политику силе. Подсетимо само на бомбардовање СР Југославије од стране земаља НАТО-а – без сагласности СБ УН, на проглашење независности Косова – иако у Резолуцији УН 1244 јасно пише да је Косово део територијалног интегритета и суверенитета Србије.
На Самиту је наглашена неопходност реформисања УН, као и поштовање Повеље УН. „Организација почива на начелу суверене једнакости свих својих чланова” (чл. 2, т. 1 Повеље). Управо је ово начело УН истакао и председник Руске Федерације Путин у свом говору на Самиту као циљ Брикса.
Гост на Самиту Брикса у Казању била је и Србија, као наследница СФР Југославије, која је и оснивач УН, и као пријатељ Руске Федерације. Као земља богата природним ресурсима, може имати значајну улогу у правцу за који се Брикс залаже, али је, такође, врло важно да иде у корак са светским мултиполарним променама, које су и те како значајне и за питање њене покрајине КиМ.
Први важан корак је дијалог за округлим столом светских сила – Русија, САД, Велика Британија, Француска, Кина – које су се и разишле о питању независности Косова, те да УН започну сигурне, а не демагошке реформе. Питање је колико ће то трајати, јер зависи и од тога ко ће водити америчку администрацију. Такође, СБ УН прикључиће се, сасвим извесно, Индија, Бразил и Јужноафричка Република, са којим статусом – решаваће се на ГС УН, по предлогу СБ УН, а могуће је да нека од ових држава добије и статус сталне чланице СБ УН, чему је најближа Индија. У том случају били би покривени скоро сви континенти.
У сваком случају, неопходна је реформа УН, имајући у виду да су САД, Велика Британија и Француска – иначе, сталне чланице Савета безбедности – својим деловањем мимоилазиле ову светску организацију. Узмимо као пример бомбардовање Југославије. Такво деловање може се описати као „опозицијски рад који делује ванинституционално уз војну подршку”. Дакле, темељ за мир, који прижељкује цео свет, јесте враћање свих политичких актера изворним принципима УН, те повратак дијалогу за округлим столом, где ће опет сви бити равноправни. Тада би Резолуција 1244 УН имала јачину да заштити и одбрани српски уставни територијални интегритет и суверенитет, те да се заиста нормализују односи између Београда и Приштине, за које је задужен Брисел, те ни корак нисмо ближи тој „нормализацији”. Напротив. Мимо политичке логике, Брисел у овом тренутку очигледно има улогу да пролонгира сваки потписан договор за нормализацију односа између Београда и Приштине, чиме се на простору КиМ стварају само веће тензије.
Имајући у виду циљ Минских договора, који су само послужили за припрему Украјине за рат с Руском Федерацијом, што су потврдили и Ангела Меркел и Оланд, с правом сумњамо у добре намере Бриселског споразума. И сам Кисинџер сматрао је да су овакви договори одувек служили остварењу сумњивих циљева. На пример, Кисинџер је о непроменљивом принципу Стаљина рекао: „У филозофском смислу, идеолошки сукоб са нацистичком Немачком представљао је део општег сукоба са капитализмом, у које је сврставао и Француску и Велику Британију. Ко ће на крају изазвати совјетско непријатељство, зависило је искључиво од тога која ће од ових земаља Москву у датом тренутку сматрати опаснијом.”
Кисинџер је додао да, у моралном смислу, Стаљин није правио никакве разлике између појединих капиталистичких земаља. „Шта је заиста мислио о земљама које су истицале врлине општег мира, јасно показује његова реакција на потписивању Бријан‒Келоговог пакта, 1928. године”, наводи Кисинџер, тврдећи да је из европске историје познато да су се сви споразуми који су предвидели нови распоред снага за нове ратове приликом потписивања називани мировним уговорима, иако су потписивани с циљем утврђивања елемената за нови рат.
Но, иако се тачност његових речи потврдила у савременом свету, имајући у виду Минске договоре и Бриселски споразум, порука са 16. самита БРИКС-а улива наду да је таквој политици дошао крај, да ће се сви будући мировни разговори, као и мултиполарни односи, заснивати на равнотежи интереса, без хегемоније, уз поштовање међународног права. Русија је то апострофирала, са чим су се сложиле све чланице Брикса, што је унесено у Казањску декларацију, у 43 тачке.
Србији и те како одговара да се питање Косова и Метохије пресели за сто СБ УН, где би се на принципима међународног права непристрасно решавала спорна питања, а не под диригентском палицом европских лидера, пре свега Немачке и Француске, који свој кредибилитет црпу од ауторитета Де Гола, Бранта, Геншера и Кола. Неуспешност решења која нуди Бриселски споразум, а Курти их не прихвата, уз подршку својих ментора, указују на то да ће се косовско-метохијско питање преселити у Њујорк, под покровитељство УН, а то је једини прави пут за поштовање међународног права, суверенитета и територијалног интегритета, што је основ очувања Косова у оквиру Републике Србије.
Шеснаести самит Брикса у Казању показао је да је мултиполарност једино решење како за економски раст тако и за мир у свету. Самит будућности вратио је Русију на политичку сцену као водећег актера у креирању светских токова, као и ауторитет УН, под чијим ће се кровом инсистирати на компромисним решењима која се темеље на међународном праву и Повељи УН, што је отворено подржао и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, а што иде у прилог и нашој земљи.
Извор: Косово Онлајн
