Неколико дана пошто је Локални фронт из Краљева објавио да је дошао у посед базе података са члановима Српске напредне странке (СНС), капиларним гласовима и онима који сигурно не гласају за партију на власти, нема реакције ни напредњака ни институција.

У питању су подаци више од 10.000 људи, попут броја личне карте, ЈМБГ, адресе, имена и презимена… Оно што је извесно, јесте да су одређеном броју људи компромитовани подаци о личности, што може бити и прекршајно и кривично дело.

Невена Ружић, стручњакиња за заштиту података о личности каже за Н1 да је политичко опредељење према Закону о заштити података о личности, али и према логици ствари осетљива информација, да је уређено као посебна врста податка, где се примењују посебни услови код обраде.

Према члану 17 Закона о заштити података о личности „забрањена је обрада којом се открива расно или етничко порекло, политичко мишљење, верско или филозофско уверење или чланство у синдикату, као и обрада генетских података, биометријских података у циљу јединствене идентификације лица, података о здравственом стању или података о сексуалном животу или сексуалној оријентацији физичког лица“.

Она истиче да у случају базе података из Краљева, постоје различити типови података који нису под‌једнако осетљиви. Како истиче, свака политичка странка води евиденцију о својим члановима. Она сматра да у случају чланова странке матични број (ЈМБГ) није прекомеран податак, јер се она често користи, приликом регистровања странке, предаје изборних листа“….

„То је и обавеза али и неминовност. Друга ствар који се све подаци користе и како се чувају“, додаје наша саговорница.

СНС по закону да пријави цурење података Поверенику

Она каже да начин на који се воде подаци може да укаже да постоји већи или мањи ризик у зависности од тога како се рукује подацима, које су мере безбедности, ко има приступ.

„Свака компромитација, као цурење података, је повреда података о личности. То је повреда која може да нанесе штету лицу чији су подаци компромитовани. То је нешто што политичка странка која је руковала тим подацима, према закону мора да пријави Поверенику. Да упозори да је дошло до цурења. То се ради у сваком случају, било да је до цурења дошло намерно или случајно“, наводи саговорница.

Далеко проблематичнија је обрада тзв. капиларних гласова, односно потенцијалних гласача. Она каже да за прикупљање података мора да постоји разлог, попут изборног циклуса, али да би ти подаци после обраде, требало да се обришу.

„Важно је од кога су узимали односно ко је давао те податке. У случају узимања ЈМБГ ту врсту евиденција треба образложити. Оне не би смеле да се чувају трајно. У случају капиларних гласова, чак иако се ради и о симпатизерима, морају да буду обавештени, симпатије према некој организацији, сигурно нису без ограничења. Мора се знати ко обрађује, које су сврхе, колико дуго, која су права лица чији се подаци обрађују и наравно, пристанак тих лица“, истиче Ружић.

Могуће таргетирање политичких противника

Базу података грађана, политичких противника Ружић описује као најдискутабилнију.

„Веома је проблематично јер то може да значи таргетирање. Може да се доживе и негативне последице због тога. Разумна претпоставка је да та лица нису обавештена о обради њихових личних података“, додаје наша саговорница.

Она наводи да се подаци могу обрађивати без претходног обавештавања у случају полицијске или сличне истраге, али само да не би дошло до компромитовања процеса. Она истиче да тај период има рок.

У случају података из Краљева, Ружић сматра да је разумљива потреба обавештавања јавности Локалног фронта. С друге стране сматра да би било идеално да се проба правним путем, да се база достави надлежном органу – поверенику или полицији.

„Чак и у случају да, као сада, нема поверења у институције, чување тих података би било спорно. Ипак, потребно је оставити некакав траг, када се подаци предају“, додаје.

У Локалном фронту за Н1 кажу да они ништа не раде са тим подацима.

„У СНС се праве мртви и оптужују се међусобно ко је пустио податке. Да су се јавили, морали би да признају да је њихова база података. То би био доказ кршења закона и права људи”, каже Владан Славковић из Локалног фронта.

Он каже да их нису контатирали ни државни органи – полиција или тужилаштво „да виде о чему се ради“.

Извор: Н1