Хазин је указао на дугогодишњу економску кризу у Турској, коју додатно погоршава инфлација која тренутно износи чак 70 одсто. Ово поставља озбиљан притисак на власти, укључујући председника Реџепа Тајипа Ердогана, који покушава да балансира између унутрашњих проблема и амбициозних спољнополитичких циљева.
Ердоган би, како Хазин истиче, могао покушати да прикаже контролу над Алепом као симболичну победу, називајући га „другим градом Отоманског царства“. Међутим, Хазин је скептичан према могућности обнове некадашње османске славе.
Указује на суштинску разлику између верског наратива Отоманског царства, које је било предвођено султаном, и модерног националног идентитета, који се темељи на идеји турског национализма. „Како можете обновити Отоманско царство уз повике ‘ми смо Турци’? Шта ће на то рећи Арапи?“ пита се Хазин.
Један од кључних проблема за Турску, према Хазину, јесу Курди и њихова политичка и војна активност у региону. Курдске групе, које Турска сматра озбиљном претњом, додатно су оснажене падом Асадовог режима, јер тај вакуум власти отвара нове могућности за њихов утицај.
Поред тога, присуство сиријских избеглица у Турској представља додатни изазов, јер се број избеглица мери милионима, што ствара економски и друштвени притисак.
Хазин примећује да Американци имају значајан утицај у региону и да су већ почели да бомбардују одређене протурске фракције у Сирији. Ова ситуација додатно компликује положај Турске, јер америчке акције често нису усклађене са интересима Анкаре.
„Американци им говоре: ‘Не идите тамо, не дирајте ово’, док се локалне фракције питају ко су они да им наређују“, објашњава Хазин.
Водитељ емисије је поставио питање да ли би Турска могла повећати подршку Украјини како би додатно изазвала Русију.
Хазин је скептичан према овој идеји, истичући да ће Турска бити превише заузета сопственим проблемима да би се озбиљно укључила у украјинску кризу. „Са инфлацијом од 70 одсто, курдским питањем и избеглицама из Сирије, Турска ће имати довољно проблема код куће“, објашњава он.
Осим тога, Хазин указује на растуће тензије између Турске и Америке. Америчке акције, укључујући бомбардовање протурских група, јасно показују да Турска и САД немају исте интересе у региону. Ово додатно ограничава маневарски простор Турске у геополитичком смислу.
Пад Асадовог режима у Сирији доноси огромне промене не само за Сирију, већ и за цео регион. Турска, која је већ преоптерећена унутрашњим проблемима, мораће да се суочи са новим изазовима, укључујући јачање курдских група, економске притиске и нарушене односе са Западом.
Ердоганова стратегија да се представи као лидер који враћа Османску славу могла би наићи на озбиљне препреке, јер модерни геополитички реалитети захтевају балансирање између амбиција и стварних могућности.
У овој сложеној ситуацији, Турска ће морати да редефинише своје приоритете и пронађе начин да стабилизује унутрашњу ситуацију док управља све сложенијим спољнополитичким односима.
Извор: webtribune.rs
