На званичном сајту Владе Србије стоји да су објављена “документа Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, која се тичу могућег извршења кривичног дела поводом пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године”.
Међутим, након детаљне анализе ове обимне документације, Ђајић објашњава да су обелодањени извештаји бесмислени, а њихово читање губљење времена.
“Сатима сам ишчитавао објављену документацију и на крају закључио да се у тим извештајима нигде не помињу радови на надстрешници. Нема нигде грађевинских дневника, а ако нема њих, онда не постоје ни докази да су ти радови вршени, па тако нема ни стварног кривца за оно што се догодило. Претпостављам да нам власт све селективно доставља јер у објавама нема трага од тајних уговора са Кинезима, који су најважнији. Ово све смо добили само да би умирили студенте, али ово код њих неће проћи тек тако”, наглашава Ђајић, који је данас на суду сведочио о реконструкцији Железничке станице у Новом Саду.
Нема уговора са Кинезима
Ово што је Влада објавила није оно што су студенти захтевали.
“Добио сам информацију да постоји уговор у којем пише да 57 одсто свих послова морају да раде кинеске компаније, што може да изазове разне коруптивне радње. Подигли смо кредит од Кине, а наше компаније су могла да изводе радове. Међутим не, ми смо довели кинеске компаније, па им још враћамо кредит, што значи да никакав новац није остао у српским фирмама”, каже Ђајић.
Суштина је у том уговору са Кином, напомиње он.
“У том уговору пише која је коначна вредност радова. Позната је цифра од милијарду и преко 100 милиона евра, али ко зна колико је све то на крају коштало. Не можемо да знамо јер немамо уговор о реконструкцији зграде. Потребни су нам детаљи уговора између кинеских фирми и Стартинга. У грађевинским књигама постоје токови новца, па ћемо између осталог видети како то цена једног дела који се мења на згради, са 50 евра скочи на 450 или 500”, објашњава Ђајић.
Тужилаштво треба да се бави пре свега токовима новца.
“Морамо да инсистирамо на објављивању дневника и листова грађевинске књиге, да се именом и презименом види ко је шта урадио, зашто је толико наплатио и зашто нас је то све коштало 15 живота!”, наглашава Ђајић.
Осим извештаја, месечних и дневних, остала документација није релевантна, истиче он.
СТРАВИЧАН ЗЛОЧИН У ГОЛОЈ ПРИСТАНИ: Украјински дронови напали цивилни аутобус! (УЗНЕМИРАВАЈУЋЕ ФОТОГРАФИЈЕ)
Извор: Нова.рс
