Он је казао да ће Србија до краја 2026. године бити спремна за пуноправно чланство у ЕУ и да је захвална Грчкој као једној од најдоследнијих заговорника идеје проширења Уније на Западни Балкан.
„Нормализација односа Београда и Приштине и изналажење трајног и одрживог решења за питање Косова и Метохије је процес који може дати конкретне резултате само ако се решења траже кроз отворен и конструктиван дијалог и уз спремност на компромис. За Србију су јужна покрајина Косово и Метохија неотуђиви део територије наше земље, али то не значи да Београд и Приштина, и поред неслагања око ове фундаменталне чињенице, не могу да се договоре око питања од заједничког интереса, да раде на превазилажењу конфликтне прошлости и стварање бољег друштвеног, политичког и економског амбијента за добробит грађана“, рекао је Ђурић.
Он је додао да је питање Косова не само стални политички, већ и безбедносни изазов.
„Питање Косова и Метохије, осим што је стални политички изазов, али и безбедносни изазов, представља и сложено међународно правно питање. То се не може решити без дијалога, како замишљају Аљбин Курти и његови истомишљеници у Приштини. Курти је последњих месеци изричито одбијао дијалог и све на шта је пристао, попут формирања Заједнице српских општина, и прави демонстрацију силе у циљу стварања нове реалности на терену. Овакав став не користи ни народу Косова и Метохије ни региону, који је у овом тренутку на неки начин талац регресивне етнонационалистичке политике Приштине“, нагласио је Ђурић.
Он је додао да Србија има јасну амбицију да до краја 2026. године буде спремна за чланство у ЕУ.
"Србија има јасну амбицију да до краја 2026. године потпуно заокружи своју реформску агенду и буде спремна за пуноправно чланство у ЕУ, међутим на том путу стоји и нерешено питање Косова и Метохије, као и чињеница да земље чланице ЕУ морају да имају чврст и дугорочан стратешки консензус о будућности проширења", рекао је Ђурић.
Истиче и да је Србија поуздани гарант стабилности региона, и да има и потенцијал да буде мотор економског развоја региона, а на питање о утицају нове америчке администрације на шира питања каже да је наставак унапређења односа са САД и прерастање тих односа у праву стратешку сарадњу један од спољнополитичких приоритета Србије.
"Са администрацијом председника Доналда Трампа имамо веома живу комуникацију на ту тему, и са много оптимизма гледам на будућност српско-америчких односа. Надам се да ће нова администрација у Белој кући, након што и формално буде инаугурисана, предузети конкретне кораке како би се рат у Украјини привео крају. Свима нам је у интересу смиривање регионалних криза, како би се свет поново окренуо дијалогу, продуктивној сарадњи и заједничком напретку", рекао је Ђурић.
Говорећи о односима Србије и Грчке, Ђурић наглашава да две земље имају дугу традицију пријатељских односа, заснованих на културној и историјској блискости и солидарности два народа, као и да је Грчка данас једна од земаља ЕУ са којима Србија има најближе односе, што је последица не само поменуте традиционалне блискости, већ и чињенице да наше државе поштују међународно право и узајамно се подржавају када је реч о питањима од највишег државног и националног интереса.
"Такође, осим са Грчком, Србија је велики пријатељ и братска држава са Кипром. Ми смо отворени да са Грчком учествујемо и у трилатералним и квадрилатералним форматима, како бисмо са суседима на усклађен начин решавали питања од заједничког интереса. За нас је веома важно да Грчка, као пријатељ Србије, настави да показује разумевање по питању јужне српске покрајине Косова и Метохије, које је за нас кључно државно и национално питање", рекао је српски шеф дипломатије.
Говорећи о улози Турске на Балкану, наглашава да је та земља признала једнострано проглашену независност Косова и да по том питању имамо фундаментално различите ставове, али да је регионална сила, држава са младом популацијом и великим економским потенцијалима, и да је као таква важан и незаобилазан политички чинилац у овом делу света.
"Део наших грађана исламске вероисповести је на разне начине оријентисан ка Турској, и они су важан мост сарадње између наших двеју земаља. Србија има интерес да са Турском негује стабилне и квалитетне политичке и економске односе. Док год турска на конструктиван начин има функцију географског, политичког и енергетског моста између Европе и Азије, и док год турско политичко и економско присуство на Балкану буде доприносило стабилности, а не дестабилизацији региона, имаћемо реалне основе и интересе да наставимо да унапређујемо билатералну сарадњу", закључио је Ђурић.
Прочитајте ОВДЕ о убици руског генерала Кирилова
Извор: Косово Онлајн
