То зато јер је лидер странке Алтернатива за Немачку (АфД) Тино Хрупала довео у питање чланство Немачке у НАТО, рекавши да Берлин треба да размотри у којој мери је тај савез и даље користан за земљу.
"До сада је Европа била приморана да се повинује интересима Америке, а ми то одбацујемо", рекао је он у интервјуу за лист "Велт".
Како је додао, одбрамбена заједница мора да прихвати и поштује интересе свих европских земаља, укључујући Русију.
"Ако НАТО не може то да осигура, Немачка мора да размотри у којој мери је ова Алијанса још од користи за нас", рекао је лидер АфД-а.
Хрупала је, говорећи о ранијим изјавама да Немачку могу да контролишу други, рекао да када се узме у обзир како је влада гласним ћутањем реаговала на напад на Северни ток, мора да се упита у којој мери је Немачка суверена земља.
"Ја видим владине одлуке, на пример о куповини гаса и сировина, које нису резултат суверености и немачких властитих интереса. У рату у Украјини ми заступамо интересе треће стране као добровољни давалац новца и оружја", закључио је он.
АфД је озбиљна политичка сила у Немачкој. Анкете показују да је популарност странке скочила и да су на другом месту, после конзервативне алијансе ЦДУ/ЦСУ.
Насупрот Хрупали, министар одбране Борис Писторијус изјавио је да та земља разматра могућност повећања броја војника у оружаним снагама на 230.000.
Оружане снаге Немачке, Бундесвер, тренутно броје око 180.000 униформисаних припадника, што је око 20.000 мање од тренутног циља од 203.000 војника, због дугогодишњих проблема с регрутацијом, пренео је Ројтерс.
Говорећи у парламенту у Берлину, Писторијус је нагласио да НАТО планира увођење нових, строжих циљева за број трупа и оружја до 2025. године, у складу с погоршањем безбедносне ситуације због рата у Украјини.
Према претходним проценама НАТО-а, потребно је додатних 35 до 50 бригада за одбрану од потенцијалног руског напада, што представља између 105.000 и 350.000 војника. То би значило формирање још једне дивизије уз три које Берлин већ опрема.
Аналитичари већ оцењују да је то превише скупо за посусталу немачку привреду.
Зато НАТО, који је својевремено ујединио САД, Канаду и већи део Европе, могао би да се распадне до 2025. године, све чешће и гласније се говори.
Као могући разлог за то, наводе се дубоке разлике између ставова Републиканске партије на челу са Доналдом Трампом и забринутости за егзистенцијалну безбедност већег дела Европе. Непосредни катализатор краха Алијансе могао би да буде текући сукоб у Украјини.
Европа би могла да се суочи са новом америчком администрацијом која ће прекинути сваку подршку Украјини. Ако Америка није спремна да помогне Украјини у борби против Русије, онда то САД чини мање поузданим савезником за Европу.
Саме европске земље не би могле да пруже Кијеву помоћ на истом нивоу као Вашингтон.
Придавање превише пажње Украјини и игнорисање економских проблема у земљи, исказали су већ и грађани Чешке. Мађарске, Румуније, а на пример турски председник Ердгоан није задовољан статусом своје земље и акцијама које предузима НАТО у њеном окружењу.
У априлу ове године Французи су на улицама тражили излазак из НАТО и ЕУ! Хаос је био у Паризу, демонстранти су цепали заставе Алијансе и Уније! Макрон који декларативно подржава савез и његове акције, лако би променио став јер себе види као вођу војне силе којој не треба баласт других мањих земаља које се “шверцују” у Алијанси. Све је то опомињуће и довољно да се подстакне фисија савеза.
Прочитајте ОВДЕ шта Блинкен каже о украјинском примирју
Извор: Политика
