Маја је била врло млада када је добила улогу по којој је и данас многи познају. Међутим, сплетом околности, она се врло кратко бавила глумом, а потом се отиснула у друге воде.
Ипак, са осмехом се присећа сарадње са великим Драганом Николићем, а пре неколико година открила је и занимљиву анегдоту.
„Имала сам 17 година, мој тадашњи дечко био је много старији од мене и имао је важну улогу иза камере. Да бих сваког тренутка била близу њега, висила сам у Удружењу слободних уметника, где се одвијао кастинг за филм. За улогу Сенке продефиловале су многе глумице, а онда је Горан Марковић једног дана неочекивано питао да ли бих пробала сцену са Гагом Николићем“, почела је причу Лалевић.
„Иако то нисмо желели ни ја ни моја љубав, пробала сам и добила улогу, коју ипак нисам прихватила. Онда је директор филма позвао моју маму и ја сам прихватила улогу, можда и из ината тој мојој љубави, која се противила томе. Мама је и потписала уговор, јер сам била малолетна“, објаснила је Маја.
„Тренутак од кога сам се највише плашила била је наша сцена у кревету. До последњег момента сам се надала да ће Горан из неког разлога одлучити да је ипак избаци из сценарија схвативши да ја не могу да је одиграм. А онда је дошао тај дан. Гага, који се иначе понашао према мени као да ми је и брат, и тата, и најбољи пријатељ, тог дана је превазишао себе. Прво је тражио да сви осим сниматеља напусте собу, а онда кад смо остали сами, направио је такву атмосферу да нисам ни приметила када смо заправо снимили сцену. Толико ме је засмејавао, голицао, причао невиђене вицеве и анегдоте, да сам се с муком суздржавала како бих озбиљно изговорила текст кад се укључе камере”, испричала је Маја 2016. године за Курир, након што је легендарни глумац преминуо.
„Гага је био човек око кога се увек ширио смех, као неки облак који је носио са собом. Његов хумор био је просто неодољив. Увек довитљив, брз, бескрајно забаван, циничан с мером, најчешће на свој рачун. А опет, као да је у себи носио једну дозу тихе сете, која се понекад видела у његовим очима, у начину на који је из даљине посматрао лица људи које је чинио срећним. Као да му је било важније да свима нама у његовом окружењу буде пријатно, док је он чувао ту своју малу тајну“, додала је она том приликом.
„Увек галантан и елегантан, београдски шмекер кога су сви познавали и с којим су сви били на ти. Од колега глумаца, случајних пролазника, уметника, кафанских другара, па све до савских аласа. Сећам се да се на снимању „Националне класе“ свима обраћао по имену, од кафе-куварице до реквизитера, помоћног особља. И сви су га волели. Последњи пут смо се случајно срели пре неколико година. Диван као и увек, питао ме је како су ми мама и тата. ‘Поздрави их пуно, молим те’, мислим да су биле последње речи које ми је упутио пре него што ме је загрлио и отишао у вечност“, присетила се Маја тада.
Маја се после глуме одлучила за права, а данас се бави адвокатуром и на своје додала је супругово презиме Пишчевић.
И у Српској асоцијацији менаџера, где је била извршна директорка и чланица Управног одбора, дала је свој печат, а настојала је да „добрим примерима промени слику менаџера као лопова и тајкуна“. У тој организацији Пишчевићева је 2011. добила награду „Капетан Миша Анастасијевић“, која јој је донела титулу „Најжене“ те године.
Извор: Нова
