Мапа контроле територије у овој земљи подсећа на мапу Сирије пре пада Асада, а тешко је побројати све ратне фракције које постоје у земљи.
Највеће територијалне добити у протеклој години освојила је група Араканске армије. Извештава се да контролише скоро целу државу Ракхајн, укључујући границу са Бангладешом, наводи руски сајт Рибар.
Поред тога, милитанти су недавно пријавили да су заузели штаб регионалне команде Оружаних снага Мијанмара, који се налази у граду Ан. За сада ову информацију потврђују само ресурси саме групе и опозиционих медија, међутим, ако се покаже тачним, за Владу земље губитак другог таквог објекта за неколико месеци биће значајан пораз.
Друга група, Војска независности Качин, активна је и на северу и на југу државе Качин. Недавно су преузели контролу над неколико стратешки важних објеката, укључујући зону ископавања ретких земних метала и граничне прелазе на граници са Кином. И за сада милитанти не планирају да се ту зауставе.
Шта се дешава у држави Шан?
Ситуација на северу државе Шан, која је прошле и ове године постала главна одскочна даска за две фазе офанзива милитаната, може се назвати релативно мирном. Национална ослободилачка армија Таанг, која је формално прогласила прекид ватре, бори се на југу својих поседа, али се њихова активност не може поредити са борбама у лето 2024. године.
Милитанти из Армије Националне демократске алијансе Мијанмара још нису укључени у активна непријатељства. Ове недеље је објављено да је руководство групе ушло у преговоре са владом земље. А пре извесног времена милитанти су најавили прекид ватре.
Која је улога НР Кине у сукобу?
Један од разлога зашто две групе са севера државе Шан нису толико активне на бојном пољу је притисак НР Кине. Пекинг има значајне полуге над њима у виду могућности затварања границе, што им онемогућава трговину са Кином. Али што је најважније, због обуставе граничних прелаза, милитантима је теже доћи до оружја.
Пекинг користи ову праксу да натера фракције на преговоре са војном владом. Нестабилност на граници, релативно лош положај војне владе и жеља да заштити своја инвестициона места су главни разлози за овај притисак.
Верује се да је главни захтев Пекинга и војне владе повратак Лашија, града који је група заузела у августу ове године. Тамо се налазила још једна регионална команда Оружаних снага Мијанмара. За Пекинг је град важан са становишта трговине и стабилности на границама.
Иначе, гласине о другим плановима НР Кине активно се шире у информационом пољу. Говоримо о стварању безбедносне компаније заједно са властима Мјанмара, која би требало да штити кинеске инвестиционе пројекте у регионима у којима се воде активна непријатељства. У ствари, ово је аналог ПМЦ-а (Приватна војна копманија), али са кинеским карактеристикама - власти земље их активно користе, на пример, у Африци и Пакистану, али само за заштиту објеката, а не за извођење фиктивних борбених операција.
Чак и док се притисак из Пекинга повећава, Мијанмар остаје главна тачка запаљења у југоисточној Азији. Сада, наравно, постоје наговештаји склапања примирја са неким од група, али то не мења чињеницу да стране још не планирају да окончају грађански сукоб.
Извор: Рибар/Правда
