Србија је занемела када је 1. новембра у паду надстрешнице Железничке станице у Новом Саду страдало 15 људи. Протест одржан у Новом Саду 5. новембра покренуо је талас грађанског незадовољства, који се повећавао са сваком наредном 15-минутном „ћутњом“ и блокадом, а свој врхунац доживео блокадом универзитета у целој земљи и великим скупом на Славији 22. новембра.
Дуже од месец дана опозиција је честитала и пружала подршку студентима, да би последњих дана све гласније почело да се говори о прелазној влади.
Ко је први изнео ову идеју тешко је одредити, али се она „стидљиво“ појавила крајем новембра када су један за другим о томе говорили Владимир Међак из Европског покрета и Јанко Веселиновић из Покрета за преокрет. И један и други су као главне задатке прелазне владе одредили стварање услова за одржавање слободних избора.
Предлог се поново активирао 15. децембра када је Срђан Миливојевић у првом интервјуу са места председника Демократске странке рекао да постоје два излаза из садашње друштвене и политичке кризе – да председник Александар Вучић напусти земљу или да се формира прелазна влада која би организовала поштене и фер изборе.
„Задатак прелазне владе би пре свега био стварање услова за поштене и фер изборе уз претходно прихватање свих препорука ОЕБС-а и ОДИХР-а. Не може бити избора док се не ослободи јавна медијска сцена и док РТС не почне професионално да извештава о нашој реалности. Не може РТС да прећути када Вучић назива студенте шпијунима, издајницима и страним плаћеницима“, рекао је председник ДС-а.
На то је оштро реаговала Ана Брнабић која је 16. децембра која је на друштвеној мрежи „X“ навела да је прелазна влада еуфемизам за „НЕ изборима, ДА функцији“.
„Нећете, мајчини синови, док сам жив, нећете имати прелазну владу “, пренео је Данас поруку председника Александра Вучића коју је опозицији послао протеклог викенда. Вучић је додао и да од тога нема ништа јер давање мандата прелазној влади зависи само од њега и ни од кога другога.
И што је власт категоричније одбацивала овај предлог, то се из редова опозиције појављивало све више гласова који инсистирају да је прелазна влада једини решење кризе у друштву.
Председник странке Срце Здравко Понош казао је да све остало води у катастрофу и трагичне догађаје, јер дешавања на улици носе ризик да се „деси нешто што је много више од хематома на нечијој глави“. Ипак, Понош каже да ће разговори о прелазној влади бити „када за то дође време“.
Што се Горана Јешића тиче – прелазна влада са тачним задацима и ороченим мандатом је једини начин да се изађе из кризе. Али он напомиње да мора да се усагласи начин на који би се до ње дошло и да ли је то прихватљиво за оне који су подигли бунт. А то су студенти.
Како се ствари тренутно чине, студенти и опозиција међусобно немају много додира. Према Јешићевим речима, у Новом Саду они наступају заједно, док је у Београду између њих антагонизам.
Однос опозиције и студената коментарисао је и председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић. Он је за Н1 рекао: „Кад видите да неко добро гађа суштину, најбоље што можете да урадите да му помогнете јесте да му не сметате“.
И он сматра да студентски бунт мора да добије политички епилог. ПСГ такође предлаже формирање прелазне владе с циљем да се омогући неометана истрага о паду надстрешнице и спречи притисак извршне на судску власт. Грбовић предлаже да прелазна влада смени врховну тужитељку Загорку Доловац и главног вишег јавног тужиоца у Београду Ненада Стефановића.
За прелазну владу је и Нови ДСС, а потпредседник те странке Предраг Марсенић у Новом дану је рекао да избори нису решење проблема, већ његов узрок. Пут до прелазне владе он види у ванинституционалном притиску.
Исто мисле и Двери, чији председник Иван Костић оцењује да би прелазна влада требало да у периоду од шест месеци до годину дана постави здраву подлогу за слободне и поштене изборе.
Ипак, нису сви у опозицији одушевљени овом идејом. Радомир Лазовић, председник Зелено-левог фронта, каже да тај предлог тек треба размотрити и пита шта прелазна влада тачно значи.
Он у интервјуу Блицу истиче да је сада потребно фокусирати се на подршку студентима, просветним радницима и пољопривредницима и бити њихов глас у Народној скупштини.
За то време студенти настављају да раде оно што им најбоље иде – да буду гласни, јасни и креативни у изражавњу својих захтева, од којих не одустају. У среду су врховној тужитељки под прозором певали „Изађи, Заго“ и донели јој 1.000 истих писама с једном поруком – да почне да ради свој посао и испуњава студентске захтеве.
Студенти који су у блокади за сада не разговарају с политичарима. Они се обраћају институцијама и траже од њих да раде оно за шта су надлежни.
„ОДВАЖНИ“ ПРОБИЈАЈУ ФРОНТ КОД ПОКРОВСКА: Почели јуриши на Солјено,...
Извор: Н1инфо.рс
