Како ће изгледати пост-Асадова Сирија, шта ће бити са ратом у Гази и окупацијом палестинске земље, у ком правцу ће ићи израелско-иранско непријатељство и шта се крије иза непредвидљиве природе нове америчке администрације?
СИРИЈА
Сирија ће умногоме обележити Блиски исток. Исламисти из групе Хајат Тахрир eл Шам засад показују висок степен верске и етничке толеранције која је предуслов мирне транзиције власти, заказивања слободних избора и писања новог устава.
Оружани сукоби са присталицама обореног режима наговештавају да друга два сценарија нису искључена. Ирака, који је после рушења диктатора остао дубоко подељен по секташким линијама неспособан да изгради јединствену и модерну државу. Или Либије, где је непостојање снажне централне власти дестабилизовало земљу и довело до оружаних борби.
Интервенције спољних фактора имаће велики утицај на деликатни процес транзиције, а борба за утицаје одредиће стабилност и територијални интегритет Сирије. У најбољој позицији су Турска и Израел.
ТУРСКА
Турска систематично шири свој утицај од Рога Африке и Авганистана до Блиског истока. Анкара у Сирији попуњава вакуум створен истискивањем Ирана. „Пријатељско преузимање”, како је промену власти у Дамаску назвао Реџеп Тајип Ердоган, омогућава Турској да преко својих победничких савезника оствари доминантан утицај по Сирији али и по региону.
Одлука новог де факто сиријског лидера Абу Мухамеда ел Голанија да све оружје буде стављено под контролу државе наговештава да ће 2025. Анкара интензивно радити на „пацификацији” сиријских Курда, које оптужује за везе са Курдима у Турској и „илегално окупирају” трећину сиријске територије. Репатријација три милиона сиријских избеглица из Турске ће се наставити.
ИЗРАЕЛ
Израел није прижељкивао Асадов пад, па је сада суочен са неизвесношћу да транзиција ојача солидарност са Палестинцима. Уверен је да исламисти неће донети стабилност. Израел после тактичких успеха против Хезболаха и Хамаса жели слабу Сирију, чиме би оснажио сопствену позицију. Тиме се ризикује раст тензије са Турском, што би могло да има неповољан утицај на геополитику региона.
На унутрашњем плану политичке тензије неће попустити. Питање је да ли ће Бенјамин Нетанјаху политички преживети. Могла би 2025. да буде година његовог пада.
РАТ У ГАЗИ
Ни после 15 месеци рата, који се описује као геноцид над Палестинцима, није јасно како би конфликт могао да се оконча. Нетанјаху, упркос Трамповим сигналима да жели крај, не одустаје од „тоталне победе” над Хамасом. Мораће да прихвати прекид ватре који би водио ослобађању јеврејских талаца.
Реална је опасност да Трамп подржи планове о етничком чишћењу Газе и протеривању Палестинаца за Египат, као и анексију и колонизацију Западне обале и њиховом протеривању за Јордан, па би окупирана територија 2025. могла да постане ново опасно жариште.
Трамова подршка Израелу биће безрезервна, што Нетанјахуу даје одрешене руке у вези с ратом у Гази. Трамп је 2020. подржавао план о Држави Палестина, али сада говори да има „друге идеје”. Без палестинске државности мир ће наставити да заобилази Блиски исток.
ИРАН
Перспективе директног израелско-иранског рата никада нису сасвим октлоњене, а доласком Трампа Израел би могао да буде охрабрен да пређе црвену линију. Техеран такав конфликт не жели, као ни земље Залива. Вашингтон би вероватно да избегне да буде увучен у рат, а САД ће се концентрисати на наставак политике „максималног притиска” на Иран.
Револуционарна гарда напустила је Сирију пошто је Иран изгубио једну од најважнијих упоришних тачака Осовине отпора. Техеран још нема директан контакт са властима у Дамаску и преиспитује своје потезе по региону, а уз ослабљене Хезболахе мораће брзо да створи нову стратегију како би задржао позицију регионалне силе и одговорио на добитке Израела и Турске.
Исламска република ће 2025. морати да проучи болне лекције последњих 12 месеци ослањајући се на политику уздржаности која је додатно одређена тешком економском ситуацијом у земљи изазваном лошим управљањем, корупцијом и санкцијама.
САУДИЈСКА АРАБИЈА
Саудијска Арабија и земље Залива су све до прошле године биле заклети Асадови непријатељи, али су онда, парирајући Ирану, Сирију извукле из изолације, вратиле у Арапску лигу и отвориле амбасаде у Дамаску. Асад је прошле године био у Ријаду. Да би избегла да политички остане празних руку, Краљевина је пожурила да успостави контакте са новом влашћу. Највећи утицај имаће Катар, једина земља Залива која је одбила нормализацију са Асадовим режимом. Заједно са САД, Залив ће прагматски, финансијски и дипломатски покушати да преко Дамаска утиче на преобликовање региона.
ЕГИПАТ
Председник Абдул Фатах ел Сиси је фактор у израелско-палестинском конфликту само због географске близине. Каиро ће наставити да од Палестинаца тражи нове уступке како би се Трамповој администрацији приказао као важан фактор, али египатска „нова република” је све рањивија од имплозије.
Сиси је до 2030. обновио мандат деспотске владавине, и наставиће да се оглушује о позиве за реформама. Док је нервозно посматрао како Египћани славе Асадов пад, учиниће све да избегне судбину Сирије. Репресија и стагнација обележиће 2025. Режим упада у кризу хегемоније, али Запад и Залив желе да верују да је Египат „сувише велики да би пао”.
ИРАК
Власти у Багдаду прво су осудиле Хајат Тахрир ел Шам да би се касније прилагодиле ситуацији и позвале на владавину права у Сирији. Ирак сада постаје најважнија земља Ирану. Одлука проиранских група да прекину непријатељства према Израелу обезбеђује Техерану мир неопходан да сачека да ситуација у Сирији буде јаснија. Иако под притиском Америке, власти у Багдаду тешко да могу да разоружају разне милиције које оперишу по нестабилној земљи јер би то изазвало политичку кризу пропраћену насиљем.
ЛИБАН
Валид Џумблат, лидер либанских Друза и дугогодишњи критичар Асада, брзо је отпутовао за Дамаск, где је примио уверавања да Сирија одустаје од „негативног мешања” у либанске послове. Либан би, уз опадајућу моћ Хезболаха, могао коначно да крене у опоравак своје економије која тоне још од 2011.
ЈЕМЕН
Пошто Иран својим савезницима омогућава да сами одлучују, чиме скида одговорност, побуњени Хути наставиће да нападају Израел и бродовље по Црвеном мору потврђујући „јединство фронтова” које је Техеран формирао. Израел ће 2025. интензивирати војне операције против Ансар Алаха, који ће потражити јаче везе са Русијом.
АМЕРИКА
Американци су међу првима пожурили да успоставе контакт са исламистима који су на листи терористичких организација. Поништена је десет милиона долара вредна потерница за Ел Голанијем.
Трампу је неопходна Турска, па треба очекивати усклађивање дипломатских комуникација два НАТО партнера чији су односи до сада били озбиљно нарушени.
Анкара ће очекивано уверити Вашингтон да је незаобилазна на Блиском истоку, па ће Трамп повући око 2.000 америчких војника који дају подршку сиријским Курдима. Нова администрација суочиће се са отпором израелских, грчких, јерменских и курдских лобија, али ће уложити доста енергије да спречи ширење израелско-турског ривалства. Притискаће Саудијце да нормализују односе са Израелом. Иран ће бити заједничка мета.
РУСИЈА
Утицај Русије у региону је драматично смањен, а Москва ће преко Турске покушати да спасе своје две базе на медитеранској обали Сирије. Компензациони радови односиће се вероватно на Иран, који тражи јаког партнера у одмеравању са Израелом, што је лимитирана опција пошто Москва не жели конфликт са Израелом.
Прочитајте ОВДЕ шта Дачић каже о Куртију
Извор: Политика
