Јужна Кореја доживела је најдраматичнији политички дан од 1980. године, када је председник Јун Сок Јол изненада, у касним ноћним сатима, прогласио ванредно стање у директном телевизијском обраћању. Међутим, његов покушај преузимања апсолутне власти окончан је потпуним неуспехом за само три сата.
Председник је оптужио главну опозициону Демократску партију за симпатизерство према Северној Кореји и антидржавно деловање. Као повод за увођење војне управе навео је намеру опозиције да покрене опозив високих тужилаца и одбије предлог државног буџета. "Национална скупштина је постала легло криминалаца", изјавио је Јун, описујући акције опозиције као "јасно антидржавно понашање усмерено на подстицање побуне."
Одмах након драматичног обраћања, специјалне јединице упале су у зграду парламента. Међутим, посланици су успели да се организују и изгласају укидање ванредног стања - чак 190 од 300 чланова парламента гласало је против председникове одлуке. Према јужнокорејском закону, председник је обавезан да поштује ову одлуку парламента.
Након неуспелог покушаја успостављања војне контроле, специјалне јединице биле су принуђене да се повуку из зграде парламента. Посланици су одмах потом најавили покретање процедуре за опозив председника и његово хапшење због покушаја државног удара.
На улицама Сеула окупиле су се хиљаде грађана протестујући против увођења војне управе. Упркос присуству тенкова и оклопних возила, демонстранти су масовно подржали парламент у супротстављању председниковом покушају преузимања апсолутне власти.
Овај неуспели покушај државног удара показао је снагу демократских институција Јужне Кореје и њихову способност да се одупру ауторитарним тенденцијама. Председник Јун, који је правдао своје поступке потребом "заштите слободе и сигурности народа", сада се суочава са озбиљним последицама свог неуспелог покушаја преузимања власти.
ТУРСКА АРТИЉЕРИЈА У АКЦИЈИ: Снажни удари на положаје ПКК
Извор: Правда.рс
