Европска унија и Сједињене Државе активно преговарају о могућностима ублажавања санкција уведених руским Гаспромбанци. Ова банка игра кључну улогу у обезбеђивању протока руског природног гаса у Европу, а санкције уведене од стране САД-а изазвале су забринутост у бројним европским земљама због могућих проблема у снабдевању.
Иако је руски председник Владимир Путин недавно укинуо обавезу да страни купци користе искључиво Гаспромбанку за куповину руског гаса, овај потез додатно је закомпликовао систем плаћања. Европске земље сада разматрају могућност плаћања преко филијале у Луксембургу или других финансијских канала, како би избегле ризик од кршења америчких санкција.
Прошлог месеца, САД су увеле санкције Гаспромбанци као део напора да се Москва казни због рата у Украјини. Ипак, ове санкције подигле су тензије у ЕУ, која је већ осетила енергетску кризу након што је Русија смањила испоруке гаса. Подаци показују да је удео руског гаса у увозу ЕУ пао са преко 40% у 2021. години на само 8% прошле године.
Норвешка је постала највећи добављач ЕУ са 30% укупног увоза, док је САД обезбедио 19% европских потреба за гасом. Ипак, неке државе попут Мађарске и Словачке и даље зависе од руског гаса, што компликује ситуацију.
Мађарска влада је ове недеље званично затражила изузеће од америчких санкција како би осигурала несметан ток енергената. Овај потез јасно илуструје изазове са којима се европске државе суочавају у балансирању између санкција Москви и енергетске стабилности.
Ситуација остаје неизвесна, али исход ових разговора могао би значајно утицати на будућност европске енергетске политике и односа са САД.
ПРЕВРАТ У СУВАЈДИ: Локалне фракције преузеле контролу над тенковима и војним објектима
Извор: Правда.рс
