У том смислу, Телеграм канал “Рибар” анализирао је алтернативне логистичке опције за руске афричке операције:
Након Сирије, следеће логистичко чвориште руског војног врха је Либија. Истовремено, теретни авиони могу да лете из Русије у Либију без допуњавања горива само ако су празни. А тешка, натоварена возила неће моћи да пређу тако велике удаљености без заустављања.
Стога, операције снабдевања Африке преко Либије постају веома скупе и неодрживе. Наравно, у Тобруку постоје поморске базе, али њихова контролаје тешкае због ситуације двојне власти у Либији. Ситуација би се сваког тренутка могла погоршати, тако да на њих не треба рачунати.
Још једно решење за ову ситуацију могла би бити база на Црвеном мору у Порт Судану, о чијем стварању су се интензивирали преговори ове године.
Али вреди узети у обзир да грађански рат у Судану још није завршен, што компликује преговоре. Тромост руских ресора у активној подршци званичној суданској влади такође игра улогу – због тога су шансе за добијање сопствене базе сваким даном све мање.
Због тога би губитак Сирије као претоварне базе могао бити ударац не само руским позицијама на Блиском истоку, већ и у Африци.
Ако Русија жели да сачува своје позиције у Африци и Блиском истоку, онда не треба заборавити да је поред војних мера важно одржати економско и политичко присуство. Ово последње се често занемарује, што доводи до ситуација сличних Централно Афричкој Републици – наша војска се поштује, али се политички и економски предлози игноришу.
Извор: Правда
